JEDNOSTAVAN UPIS NEPOKRETNOSTI – eŠalter RGZ
Republički geodetski zavod unapredio je poslovni proces dostave isprava i podnošenje zahteva za upis u katastar nepokretnosti i katastar vodova uvođenjem informacionog sistema eŠalter.
eŠalter obezbeđuje laku i jednostavnu razmenu podataka i dokumenta među institucijama i upis nepokretnosti.
Korisnici eŠaltera su:
- Obveznici dostave: javni beležnici, sudovi, javni izvršitelji i organi javne uprave i drugi organi i organizacije;
- Profesionalni korisnici: geodetske oranizacije i advokati;
- Korisnici za obavljanje delatnosti za koju su registrovani: banke, posrednici u prometu i zakupu nepokretnosti i licencirani procenitelji.
Putem eŠaltera isprave kojima se vrši prenos prava svojine na nepokretnosti i poreske prijave prosleđuju se poreskom organu, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave i preduzeću mesno nadležnom za objedinjenu naplatu komunalnih usluga.
Profesionalnim korisnicima, geodetskim organizacijama i advokatima, koji sa Republičkim geodetskim zavodom imaju zaključen Ugovor o pristupanju i korišćenju sistema eŠalter, omogućeno je podnošenje zahteva u formi elektronskog dokumenta, za upis u katastar nepokretnosti i vodova i za izdavanje podataka katastra nepokretnosti i vodova, u skladu sa Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20), isklučivo za obavljanje svoje profesionalne delatnosti.
eŠalter korisnicima omogućava siguran, jednostavan i efikasan način da elektronskim putem izvrše neophodnu komunikaciju, podnesu zahtev za upis nepokretnosti i potom preuzmu donetu odluku. Na raspolaganju korisnici usluga imaju uvid u kompletnu istoriju komunikacije (dostavljena dokumenta) podnetih i obrađenih zahteva, kao i uvid u trenutni status obrade predmeta.
Naša Advokatska kancelarija Vam može omogućiti lak i jednostavan pristup katastru nepokretnosti putem informacionog sistema eŠalter.
- Published in Некатегоризовано
Revizija
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude.
Revizija je uvek dozvoljena ako je:
1) to posebnim zakonom propisano;
2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka;
3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora
pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv
drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog
kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna
pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni
kasacioni sud u veću od pet sudija.
Revizija može da se izjavi zbog:
1) bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ovog zakona;
Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako:
– je odlučeno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost, odnosno ako je sud odbio da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan;)
2) bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2.
tačka 6)
Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu na osnovu priznanja, presudu na osnovu odricanja, presudu zbog propuštanja ili presudu zbog izostanka;
tačka 8)
Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo ili ako parniĉni postupak nije vođen na službenom jeziku nacionalne manjine iako su za to bile ispunjene zakonske pretpostavke;
tačka 10)
Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je odlučeno o zahtevu o kome je ranije pravnosnažno presuđeno ili o kome je ranije zaključeno sudsko poravnanje;
tačka 11)
Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je protivno zakonu bila isključena javnost na glavnoj raspravi;
….ovog zakona, pod uslovom da su isticane u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom;
3) bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ovog zakona;
Bitna povreda odredaba parničnog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom;
4) pogrešne primene materijalnog prava;
5) prekoračenja tužbenog zahteva samo ako je ta povreda učinjena u postupku pred drugostepenim sudom.
Revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog
stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Revizija je uvek dozvoljena ako je:
1) to posebnim zakonom propisano;
2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka;
3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka.)
- Published in Некатегоризовано
Odbrana maloletnih lica
Maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo četrnaest, a nije navršilo osamnaest godina.
Mlađi maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo četrnaest, a nije navršilo šesnaest godina.
Stariji maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo šesnaest, a nije navršilo osamnaest godina.
Licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo četrnaest godina, ne mogu se izreći krivične sankcije niti primeniti druge mere koje predviđa Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.
Prema maloletnom učiniocu krivičnog dela mogu se primeniti jedan ili više vaspitnih naloga za krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina.
Vaspitni nalog prema maloletniku može primeniti nadležni javni tužilac za maloletnike, kao i sudija za maloletnike.
Uslovi za primenu vaspitnog naloga su:
• priznanje krivičnog dela od strane maloletnika i
• njegov odnos prema krivičnom delu i oštećenom.
Vrste vaspitnih naloga:
1) poravnanje sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi način otklonile, u celini ili delimično, štetne posledice dela;
2) redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao;
3) uključivanje, bez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja;
4) podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga;
5) uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu.
Svrha vaspitnih naloga jeste da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku ili da se isti obustavi, odnosno da se primenom vaspitnog naloga utiče na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove lične odgovornosti kako ubuduće ne bi činio krivična dela.Pri izboru vaspitnog naloga nadležni javni tužilac za maloletnike i sudija za maloletnike uzeće u obzir u celini interes maloletnika i oštećenog, vodeći računa da se primenjivanjem jednog ili više vaspitnih naloga ne ometa školovanje ili zaposlenje maloletnika.
Vaspitni nalog može da traje najduže šest meseci, a u tom roku može se zameniti drugim vaspitnim nalogom ili ukinuti.
Izbor i primenjivanje vaspitnog naloga vrši se u saradnji sa roditeljima, usvojiocem ili staraocem maloletnika i nadležnim organom starateljstva.
Krivične sankcijeMaloletnicima za učinjena krivična dela mogu se izreći vaspitne mere, kazna maloletničkog zatvora i mere bezbednosti , osim zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti.
Mlađim maloletnicima mogu se izreći samo vaspitne mere.
Starijim maloletnicima mogu se izreći vaspitne mere, a izuzetno može se izreći kazna maloletničkog zatvora.Svrha izricanja krivičnih sankcijaprema maloletnicima je da se nadzorom, pružanjem zaštite i pomoći, kao i obezbeđivanjem opšteg i stručnog osposobljavanja utiče na razvoj i jačanje lične odgovornosti maloletnika, na vaspitavanje i pravilan razvoj njegove ličnosti, kako bi se obezbedilo ponovno uključivanje maloletnika u društvenu zajednicu.
Svrha maloletničkog zatvora je, pored gore navedenog, i vršenje pojačanog uticaja na maloletnog učinioca da ubuduće ne vrši krivična dela, kao i na druge maloletnike da ne vrše krivična dela.
Vaspitne mere:
1) mere upozorenja i usmeravanja: sudski ukor i posebne obaveze;
2) mere pojačanog nadzora: pojačan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca, pojačan nadzor u drugoj porodici, pojačan nadzor od strane organa starateljstva, pojačan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika;
3) zavodske mere: upućivanje u vaspitnu ustanovu, upućivanje u vaspitno-popravni dom, upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.
Pri izboru vaspitne mere sud će posebno uzeti u obzir uzrast i zrelost maloletnika, druga svojstva njegove ličnosti i stepen poremećaja u društvenom ponašanju, težinu dela, pobude iz kojih je delo učinio, sredinu i prilike u kojima je živeo, ponašanje posle učinjenog krivičnog dela, a posebno, da li je sprečio ili pokušao da spreči nastupanje štetne posledice, naknadio ili pokušao da naknadi pričinjenu štetu, da li je prema maloletniku ranije bila izrečena krivična ili prekršajna sankcija, kao i sve druge okolnosti koje mogu biti od uticaja za izricanje one mere kojom će se najbolje postići svrha vaspitnih mera.
Sud maloletniku može izreći sudski ukor ili jednu ili više posebnih obaveza, ako oceni da je odgovarajućim zahtevima ili zabranama potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponašanje.
Krivični postupak prema maloletnim licima
Kad javni tužilac za maloletnike utvrdi da lice protiv koga je podneta krivična prijava ili predlog oštećenog za pokretanje postupka u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo četrnaest godina, odbaciće krivičnu prijavu ili predlog oštećenog, a rešenje o odbacivanju dostaviće se organu starateljstva radi preduzimanja mera u okviru njegovih nadležnosti.
U slučaju da sud u toku postupka utvrdi da maloletnik u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršio četrnaest godina, krivični postupak će se obustaviti, a rešenje o obustavljanju postupka dostaviće se organu starateljstva radi preduzimanja mera u okviru njegovih nadležnosti.
Maloletniku se ne može suditi u odsustvu.
Pri preduzimanju radnji kojima prisustvuje maloletnik, a naročito pri njegovom saslušanju, učesnici u postupku dužni su da postupaju obazrivo, vodeći računa o zrelosti, drugim ličnim svojstvima i zaštiti privatnosti maloletnika, kako vođenje krivičnog postupka ne bi štetno uticalo na njegov razvoj.
Maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka.
Ako sam maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnici ne uzmu branioca, njega će po službenoj dužnosti postaviti sudija za maloletnike.
Branilac maloletnika može biti samo advokat koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih. U postupku prema maloletnicima, organ starateljstva ima pravo da se upozna sa tokom postupka, da u toku postupka stavlja predloge i da ukazuje na činjenice i dokaze koji su od važnosti za donošenje pravilne odluke.
O svakom pokretanju postupka prema maloletniku javni tužilac ili sudija za maloletnike će obavestiti nadležni organ starateljstva.
Pokretanje postupka
Krivični postupak prema maloletniku pokreće se za sva krivična dela samo po zahtevu javnog tužioca za maloletnike koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.Za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna javni tužilac za maloletnike može odlučiti da ne zahteva pokretanje krivičnog postupka iako postoje dokazi iz kojih proizlazi osnovana sumnja da je maloletnik učinio krivično delo, ako smatra da ne bi bilo celishodno da se vodi postupak prema maloletniku s obzirom na prirodu krivičnog dela i okolnosti pod kojima je učinjeno, raniji život maloletnika i njegova lična svojstva. Radi utvrđivanja ovih okolnosti javni tužilac za maloletnike može zatražiti obaveštenja od roditelja, usvojioca, odnosno staraoca maloletnika, drugih lica i ustanova, a kad je to potrebno, može ova lica i maloletnika pozvati radi neposrednog obaveštavanja. On može zatražiti mišljenje i od organa starateljstva. Pripremni postupak
Javni tužilac za maloletnike podnosi zahtev za pokretanje pripremnog postupka sudiji za maloletnike nadležnog suda. Ako se sudija za maloletnike ne složi sa zahtevom, zatražiće da o tome odluči veće za maloletnike višeg suda.
Sudija za maloletnike može poveriti organu unutrašnjih poslova da izvrši naredbu o pretresanju stana ili o privremenom oduzimanju predmeta.
U pripremnom postupku prema maloletniku, pored činjenica koje se odnose na krivično delo, posebno će se utvrditi uzrast maloletnika, činjenice potrebne za ocenu njegove zrelosti, ispitaće se sredina u kojoj i prilike pod kojima maloletnik živi i druge okolnosti koje se tiču njegove ličnosti i ponašanja.
Radi utvrđivanja tih okolnosti saslušaće se roditelji maloletnika, usvojilac, odnosno staralac i druga lica koja mogu pružiti potrebne podatke. Prikupljanje ovih podataka sudija za maloletnike može poveriti i stručnom licu ( socijalni radnik, pedagog..).
Saslušanju maloletnika u pripremnom postupku moraju prisustvovati javni tužilac, branilac za maloletnike i roditelj, usvojilac odnosno staralac maloletnika. Ostalim radnjama u pripremnom postupku ova lica po potrebi prisustvuju. Sudija za maloletnike može narediti da se prilikom izvođenja pojedinih radnji maloletnik udalji.
Sudija za maloletnike može uskratiti prisustvo roditelja, usvojioca, odnosno staraoca maloletnika ako je takva odluka u interesu maloletnika.
Sudija za maloletnike može doneti rešenje da se maloletnik u toku pripremnog postupka privremeno smesti u prihvatilište, vaspitnu ili sličnu ustanovu, da se stavi pod nadzor organa starateljstva ili da se smesti u drugu porodicu (mera privremenog smeštaja maloletnika), ako je to potrebno radi izdvajanja maloletnika iz sredine u kojoj je živeo ili radi pružanja pomoći, nadzora, zaštite ili smeštaja maloletnika.
Sudija za maloletnike može odrediti da se maloletnik stavi u pritvor, kad za to postoje razlozi predvidjeni Zakonikom o krivičnom postupku.U tom slučaju, vreme provedeno u pritvoru, kao i svako drugo lišenje slobode, uračunava se u trajanje izrečene vaspitne mere upućivanja u vaspitnu ustanovu, upućivanja u vaspitno-popravni dom i kaznu maloletničkog zatvora.Kad se sudi maloletniku, uvek će se isključiti javnost.Sudija za maloletnike dužan je da zakaže glavni pretres ili sednicu veća u roku od osam dana od dana prijema predloga javnog tužioca za maloletnike.Sudija za maloletnike dužan je da u roku od osam dana od dana objavljivanja odluke kojom se okončava postupak izradi presudu u pisanom obliku, odnosno rešenje.
Troškovi postupkaSud može maloletnika obavezati na plaćanje troškova krivičnog postupka i na ispunjenje imovinskopravnog zahteva samo ako je maloletniku izrekao kaznu. Ako je prema maloletniku izrečena vaspitna mera ili je postupak obustavljen, troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava, a oštećeni se radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućuje na parnični postupak.
Ako maloletnik ima prihode ili imovinu, sud može odrediti da plati troškove postupka i ispuni imovinskopravni zahtev i kad prema njemu izrekne vaspitnu meru, odnosno kada veće za maloletnike nađe da nije celishodno izreći maloletniku kaznu maloletničkog zatvora, niti vaspitnu meru.
Pravo na žalbu
Protiv presude kojom je maloletniku izrečena kazna maloletničkog zatvora, protiv rešenja kojim je maloletniku izrečena vaspitna mera i protiv rešenja o obustavljanju postupka mogu izjaviti žalbu sva lica koja imaju pravo na žalbu protiv presude u roku od osam dana od dana prijema presude, odnosno rešenja.
Žalba protiv presude, odnosno rešenja kojim je izrečena kazna maloletničkog zatvora ili zavodska vaspitna mera zadržava izvršenje ako sud, u saglasnosti sa roditeljima maloletnika i po saslušanju maloletnika, ne odluči drukčije.Drugostepeno veće može preinačiti prvostepenu odluku izricanjem teže sankcije prema maloletniku, samo ako je to predloženo u žalbi.
Ako prvostepenom odlukom nije izrečena kazna maloletničkog zatvora ili zavodska mera, drugostepeno veće može tu kaznu, odnosno meru izreći samo ako održi pretres. Maloletnički zatvor u dužem trajanju ili teža zavodska mera od one izrečene prvostepenom odlukom, može se izreći i u sednici drugostepenog veća.
Zahtev za zaštitu zakonitosti može se podići kako u slučaju kada je sudskom odlukom povređen zakon, tako i u slučaju kada je prema maloletniku nepravilno izrečena kazna ili vaspitna mera.
Nadzor suda nad sprovođenjem mera
Sudija za maloletnike suda koji je izrekao vaspitnu meru i javni tužilac za maloletnike dužni su da prate rezultate izvršenja vaspitne mere obilaženjem maloletnika smeštenih u zavodu ili ustanovi u kojoj se vaspitna mera izvršava, kao i neposrednim uvidom i razmatranjem izveštaja o toku izvršenja izrečene vaspitne mere.
Nadležni organ starateljstva dužan je da svakih šest meseci dostavlja sudu i javnom tužiocu za maloletnike izveštaj o toku izvršenja ostalih vaspitnih mera. Sudija za maloletnike ovaj izveštaj može tražiti i u kraćem vremenskom roku.
Uprava zavoda, odnosno ustanove u kojoj se izvršava vaspitna mera dužna je da svakih šest meseci dostavi sudiji za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu i javnom tužiocu za maloletnike izveštaj o rezultatima izvršenja mere. Sudija za maloletnike ovaj izveštaj može tražiti i u kraćem vremenskom roku.
PRIMENA VASPITNIH NALOGA I IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA
U toku izvršavanja krivičnih sankcija prema maloletniku treba postupati na način koji odgovara njegovom uzrastu, stepenu zrelosti i drugim svojstvima ličnosti, uz poštovanje dostojanstva maloletnika, podsticanje njegovog celovitog razvoja i učešća u sopstvenoj resocijalizaciji, pridržavajući se savremenih pedagoških, psiholoških i penoloških znanja i iskustava.Maloletnici prema kojima se izvršava zavodska vaspitna mera ili kazna maloletničkog zatvora podvrgavaju se najmanje jedanput godišnje sistematskom pregledu od strane odgovarajuće zdravstvene ustanove.
Najmanje dva puta godišnje sastavlja se izveštaj o psihičkom stanju maloletnika i dostavlja sudiji za maloletnike koji vrši nadzor.
Maloletniku ne može biti izrečena disciplinska kazna upućivanja u samicu.Zabranjeno je nošenje vatrenog oružja unutar zavoda i ustanova u kojima se izvršavaju zavodske mere ili kazna maloletničkog zatvora.
Maloletno lice kao oštećeni krivičnim delom
Kad vode postupak za krivična dela učinjena na štetu maloletnih lica, javni tužilac, istražni sudija i sudije u veću će se odnositi prema oštećenom vodeći računa o njegovom uzrastu, svojstvima ličnosti, obrazovanju i prilikama u kojima živi, posebno nastojeći da se izbegnu moguće štetne posledice postupka po njegovu ličnost i razvoj. Saslušanje maloletnih lica obaviće se uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica.
Maloletna lica, kao svedoci-oštećeni, mogu se saslušati i u svom stanu ili drugoj prostoriji, odnosno ovlašćenoj ustanovi-organizaciji, stručno osposobljenoj za ispitivanje maloletnih lica.
Maloletno lice kao oštećeni mora imati punomoćnika od prvog saslušanja okrivljenog.U slučaju da maloletno lice nema punomoćnika, njega će rešenjem iz reda advokata koji su stekli posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica postaviti predsednik suda.Troškovi zastupanja padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Novčanom kaznom do 30.000 dinara ili do 30 dana zatvora kazniće se za prekršaj roditelj, usvojilac ili staralac ili drugo lice koje se brine o maloletniku:
1) ako bez opravdanja ne postupi po odluci suda koji je sudio u prvom stepenu ili uputstvu stručnog lica određenog od strane organa starateljstva koje je obavezno da se neposredno stara o izvršenju vaspitne mere i vrši nadzor nad maloletnikom i izvršenjem vaspitne mere;
2) ako bez opravdanja ne postupi po nalogu suda ili po rešenju organa starateljstva kojim je obavezano da određenog dana maloletnika dovede u ustanovu ili zavod na izvršenje zavodske vaspitne mere.
Novčanom kaznom do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj upravnik zavoda ili ustanove koji neopravdano ne primi na izvršenje zavodske vaspitne mere maloletnika upućenog od strane nadležnog organa.
Istom kaznom kazniće se i upravnik zavoda ili ustanove koji bez odluke nadležnog organa otpusti maloletnika koji se nalazi na izvršenju zavodske vaspitne mere.
- Published in Некатегоризовано
Stečajni postupak
Zakonom o stečaju uređuju se uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima.
Stečaj se sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom.
Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica.
Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Koji je cilj stečaja?
Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine.
Stečajni postupak je hitan.
U stečajnom postupku nije dozvoljen zastoj i prekid.
Stečajni postupak je javan i svi učesnici u stečajnom postupku imaju pravo na blagovremeni uvid u podatke vezane za sprovođenje postupka, osim podataka koji predstavljaju poslovnu ili službenu tajnu.
Svi poverioci imaju pravo da zatraže i da od stečajnog upravnika blagovremeno dobiju sve informacije koje se odnose na stečajnog dužnika, na tok stečajnog postupka i na imovinu i upravljanje imovinom stečajnog dužnika.
Oglasi, rešenja i drugi akti suda, na dan donošenja, objavljuju se na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda, a rešenja i drugi akti suda, kada je to propisano ovim zakonom, dostavljaju se i odgovarajućem registruradi javnog objavljivanja na internet strani tog registra ili na drugi način kojim se omogućava da javnost bude upoznata, ukoliko taj registar nema svoju internet stranu.
Svi podnesci stečajnog upravnika i učesnika u postupku sa svim prilozima objavljuju se, odmah po prijemu, na javnom portalu nadležnog privrednog suda ili na drugi način kojim se omogućava da javnost bude upoznata o toku stečajnog postupka, uz poštovanje propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Stečajni razlozi
Stečajni postupak se otvara kada se utvrdi postojanje najmanje jednog stečajnog razloga.
Stečajni razlozi su:
1) trajnija nesposobnost plaćanja;
2) preteća nesposobnost plaćanja;
3) prezaduženost;
4) nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.
Trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik:
1) ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze;
2) potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.
Stečajni postupak sprovodi sud određen zakonom kojim se uređuje nadležnost sudova.
Izvršne radnje u stečajnom postupku sprovodi stečajni sudija u skladu sa ovim zakonom.
Stečajni postupak sprovodi sud na čijem području je sedište stečajnog dužnika.
Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom koji nema sedište u Republici Srbiji sprovodi sud na čijem području je središte glavnih interesa stečajnog dužnika.
Organi stečajnog postupka?
Organi stečajnog postupka su stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.
Pokretanje postupka
Stečajni postupak se pokreće predlogom ovlašćenih predlagača.
Predlozi, izjave i primedbe ne mogu se podnositi po isteku roka koji je propisan zakonom.
U stečajnom postupku ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje, ne može se izjaviti revizija niti se može podneti predlog za ponavljanje postupka.
Odluke se mogu donositi i bez usmene rasprave.
Akti koji se donos u stečajnom postupku
U stečajnom postupku donose se rešenja i zaključci.
Rešenjem se odlučuje u stečajnom postupku.
Zaključkom se odlučuje po primedbama i izdaje nalog službenom licu, organu koji sprovodi stečajni postupak ili trećem licu za izvršenje pojedinih radnji.
Protiv zaključka nije dozvoljena žalba ili prigovor.
Protiv rešenja se može izjaviti žalba sudu višeg stepena preko prvostepenog suda u roku od osam dana od dana objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli suda, odnosno od dana dostavljanja rešenja učesnicima u postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Rešenje po žalbi donosi se najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema žalbe u sudu višeg stepena.
Žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja.
Ko je stečajni poverilac?
Stečajni poverilac je lice koje na dan pokretanja stečajnog postupka ima neobezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku.
Razlučni i založni poverioci
Razlučni poverioci su poverioci koji imaju založno pravo, zakonsko pravo zadržavanja ili pravo namirenja na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili registri i imaju pravo na prvenstveno namirenje iz sredstava ostvarenih prodajom imovine, odnosno naplate potraživanja na kojoj su stekli to pravo.
Razlučni poverioci nisu stečajni poverioci.Založni poverioci su poverioci koji imaju založno pravo na stvarima ili pravima stečajnog dužnika o kojima se vode javne knjige ili registri, a nemaju novčano potraživanje prema stečajnom dužniku koje je tim založnim pravom obezbeđeno.
Založni poverioci nisu stečajni poverioci i nisu razlučni poverioci.Izlučni poverilac je lice koje, na osnovu svog stvarnog ili ličnog prava, ima pravo da traži da se određena stvar izdvoji iz stečajne mase.
Izlučni poverilac nije stečajni poverilac.
Kako se stiče svojstvo stranke u stečajnom postupku?
Stečajni dužnik stiče svojstvo stranke podnošenjem predloga za pokretanje stečajnog postupka.
Poverioci stiču svojstvo stranke podnošenjem prijave potraživanja.
U stečajnom postupku mogu da učestvuju lica koja su solidarni dužnici, jemci, garanti i sl. pod uslovima propisanim zakonom.
Predlog za pokretanje stečajnog postupka
Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca, dužnika ili likvidacionog upravnika.Predlog za pokretanje stečajnog postupka podnosi se nadležnom sudu i sadrži:
1) naziv suda kojem se predlog podnosi;
2) poslovno ime ili ime i adresu predlagača ili adresu lica koje je u ovom postupku ovlašćeno za prijem pismena i za zastupanje predlagača;
3) poslovno ime stečajnog dužnika, kao i podatke o kontakt adresi;
4) spisak stečajnih i ostalih poverilaca sa navođenjem visine iznosa i osnova potraživanja, kao i imena i prebivališta članova društva koji za obaveze stečajnog dužnika odgovaraju svojom imovinom, ako je predlagač stečajni dužnik;
5) činjenice i prateću dokumentaciju koja dokazuje vrstu, osnov i visinu neizmirenog potraživanja, ako je predlagač poverilac;
6) spisak dokumenata priloženih uz predlog za pokretanje stečajnog postupka.
Predlagač je dužan da u roku od pet dana od dana dobijanja naloga od suda uplati predujam na ime svih troškova.Iznos predujma utvrđuje se u zavisnosti od razvrstavanja pravnog lica kao mikro, malo, srednje ili veliko pravno lice i kreće se u rasponu od 50.000 dinara za mikro pravna lica do1.000.000 dinara za velika pravna lica.
OTVARANJE STEČAJNOG POSTUPKA
Stečajni sudija otvara stečajni postupak donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka kojim se usvaja predlog za pokretanje stečajnog postupka.
Stečajni sudija rešenjem odbija predlog za pokretanje stečajnog postupka ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za otvaranje stečajnog postupka. U rešenju o odbijanju predloga za otvaranje stečajnog postupka određuje se i ko snosi troškove prethodnog stečajnog postupka.Rešenje o otvaranju stečajnog postupka se istog dana kada je doneto dostavlja stečajnom dužniku, podnosiocu predloga, organizaciji koja sprovodi postupak prinudne naplate, registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajućem registru, a drugim licima ako sud proceni da za tim postoji potreba.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka izrađuje stečajni sudija odmah po donošenju rešenja.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda, u jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a može se objaviti i u drugim domaćim i stranim sredstvima informisanja.Danom otvaranja stečajnog postupka prestaju zastupnička i upravljačka prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta prava prelaze na stečajnog upravnika.
Otvaranjem stečajnog postupka gase se ranije stečena prava preče kupovine u pogledu imovine stečajnog dužnika.
Otvaranje stečajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima. Zarade i ostala primanja namiruju se iz stečajne mase kao obaveza stečajne mase.Uz poslovno ime stečajnog dužnika dodaje se oznaka „u stečaju“.
Danom otvaranja stečajnog postupka banka blokira račune stečajnog dužnika, čime prestaju prava lica koja su bila ovlašćena da raspolažu sredstvima sa tih računa.
Na zahtev stečajnog upravnika, banka otvara novi račun preko kojeg će se vršiti poslovanje stečajnog dužnika.Novčana sredstva sa blokiranih računa prenose se na novi račun, a računi stečajnog dužnika se gase.
Danom otvaranja stečajnog postupka, potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim.
U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika.
STEČAJNA MASA
Stečajna masa je celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka.
Otvaranjem stečajnog postupka stečajni upravnik preuzima u državinu celokupnu imovinu koja ulazi u stečajnu masu i njome upravlja.
Troškovi stečajnog postupka obuhvataju:
1) sudske troškove stečajnog postupka;
2) nagrade i naknade stečajnom upravniku i/ili privremenom stečajnom upravniku;
3) druge izdatke za koje je zakonom predviđeno da se namiruju kao troškovi stečajnog postupka.
Prijavljivanje potraživanja?
Poverioci prijave potraživanja podnose nadležnom sudu u pisanom obliku.
U prijavi se mora naznačiti:
1) naziv, odnosno ime i sedište odnosno prebivalište poverioca sa kontakt adresom;
2) matični broj pravnog lica, odnosno jedinstveni matični broj građana za fizička lica;
3) broj poslovnog ili tekućeg računa;
4) pravni osnov potraživanja;
5) iznos potraživanja i to posebno iznos glavnog potraživanja sa obračunom kamate;
6) stvar na kojoj je poverilac stekao razlučno pravo ukoliko se radi o obezbeđenom potraživanju i iznos njegovog potraživanja koji nije obezbeđen, ako njegovo potraživanje nije u celini obezbeđeno;
7) određeni zahtev poverioca.
Stečajni upravnik utvrđuje osnovanost, obim i isplatni red svakog potraživanja i o tome sačinjava listu priznatih i osporenih potraživanja, kao i redosled namirenja razlučnih i založnih poverilaca.
Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine ili pojedinačne imovine stečajnog dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica.Stečajni upravnik je dužan da stečajnom sudiji, odboru poverilaca, razlučnim, odnosno založnim poveriocima koji imaju obezbeđeno potraživanje na imovini koja se prodaje i svim onim licima koja su iskazala interes za tu imovinu, dostavi obaveštenje o nameri, planu prodaje, načinu unovčenja, metodu prodaje i rokovima prodaje.
Obaveštenje dostavljanajkasnije 15 dana pre dana objavljivanja oglasa o prodaji odnosno 15 dana pre dana održavanja prodaje neposrednom pogodbom.
Nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak se u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja.
Stečajni postupak zaključuje se rešenjem koje donosi stečajni sudija na završnom ročištu.
- Published in Некатегоризовано
Eksproprijacija
Nepokretnosti se mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu Zakona o eksproprijaciji uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.
Javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti utvrđuje se zakonom ili odlukom Vlade.
Nepokretnostima smatraju se zemljišta, zgrade i drugi građevinski objekti.
Danom pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji menja se sopstvenik na eksproprisanoj nepokretnosti i tada je reč o potpunoj eksproprijaciji.
Eksproprijacijom može da se ustanovi i službenost na nepokretnosti ili zakup na zemljištu koji je vremenski ogranicen, tada govorimo o nepotpunoj eksproprijaciji.
Ukoliko postoji potreba za zakupom, isti može da se ustanovi samo u slučaju kada će se zemljište, s obzirom na svrhu za koju se zakup predlaže, koristiti ograničeno vreme, a najviše do tri godine (za istraživanje rudnog i drugog blaga, korišćenje kamenoloma, vađenje gline, peska i šljunka, zakup prirodnih dobara za stavljanje pod zaštitu i sl.)
Po proteku roka na koji je izvršena nepotpuna eksproprijacija, korisnik eksproprijacije je dužan da zemljište vrati u prvobitno stanje.
Zemljište koje treba da služi određenoj potrebi u vezi sa izgradnjom objekata i ustanovljenjem službenosti, za koje je utvrđen javni interes (radi smeštaja radnika, materijala, mašina i sl.) može se privremeno zauzeti, a najduže do tri godine (privremeno zauzimanje).
Privremeno zauzimanje će se ukinuti čim prestane potreba zbog koje je određeno i zemljište vratiti u prvobitno stanje.
Koji su razlozi za eksproprijaciju?
Eksproprijacija se može vršiti za potrebe Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada, grada Beograda, opštine, javnih fondova, javnih preduzeća, privrednih društava koja su osnovana od strane javnih preduzeća, kao i za potrebe privrednih društava sa većinskim državnim kapitalom osnovanih od strane Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada, grada Beograda ili opštin
Eksproprijacijom nepokretnosti korisnik eksproprijacije stiče pravo da tu nepokretnost koristi za svrhu radi koje je eksproprijacija izvršena.
Ako se prilikom eksproprijacije jednog dela nepokretnosti utvrdi da sopstvenik nema ekonomskog interesa da koristi preostali deo nepokretnosti, odnosno ako je zbog toga na preostalom delu nepokretnosti onemogućena ili bitno otežana njegova egzistencija, eksproprisaće se, na njegov zahtev, i taj deo nepokretnosti.
Naknada za eksproprijaciju?
Naknada za eksproprisanu nepokretnost određuje se u novcu.
Eksproprijacijom građevinskog objekta na građevinskom zemljištu u državnoj, odnosno javnoj svojini sopstveniku takvog objekta prestaje pravo korišćenja zemljišta pod objektom i zemljišta koje služi za njegovu redovnu upotrebu.
Za zemljište na kome je prestalo pravo korišćenja, raniji sopstvenik tog zemljišta ima pravo na naknadu, ukoliko mu naknada ranije nije isplaćena.
Naknada za eksproprisano obradivo poljoprivredno zemljištelicu kome je prihod od tog zemljišta uslov za egzistenciju, određuje se na njegov zahtev davanjem u svojinu drugog odgovarajućeg zemljišta iste kulture i klase ili odgovarajuće vrednosti u istom mestu ili bližoj okolini.
Gore navedeno ne odnosi se na slučajeve u kojima se eksproprijacija vrši radi eksploatacije uglja, obojenih metala, građevinskog materijala, nafte i prirodnog gasa, radi izgradnje energetskih objekata (termoelektrane, termoelektrane-toplane, trafostanice, visokonaponski vodovi, akumulaciona jezera za potrebe hidroelektrana), transporta, skladištenja i prerade nafte i prirodnog gasa, kao i za vodosnabdevanje i zaštitu od poplava i izgradnju objekata za zaštitu od štetnog dejstva voda.
U slučaju eksproprijacije poljoprivrednog zemljišta radi izgradnje linijskih infrastrukturnih objekata, naknada za to zemljište određuje se davanjem u svojinu ranijem sopstveniku drugog odgovarajućeg poljoprivrednog zemljišta iste kulture i klase ili odgovarajuće vrednosti u istom mestu ili bližoj okolini.
Ukoliko korisnik eksproprijacije nije u mogućnosti da ponudi drugo odgovarajuće poljoprivredno zemljište naknada se određuje u novcu.
Ranijem sopstveniku stambene zgrade ili stana, odnosno poslovne prostorije, korisnik eksproprijacije dužan je, da na njegov zahtev, da u svojinu ili susvojinu drugu stambenu zgradu ili stan, odnosno poslovnu prostoriju na istom mestu ili bližoj okolini, koja po strukturi i površini odgovara uslovima stanovanja, odnosno obavljanja delatnosti, koje je raniji sopstvenik imao pre eksproprijacije.
U slučaju kad se, radi izvođenja određenih radova, ekspropriše veliki kompleks zemljišta, korisnik eksproprijacije je dužan da ranijem sopstveniku obezbedi drugu nepokretnost na teritoriji opštine na kojoj se eksproprisana nepokretnost nalazi.
Ranijem sopstveniku koji koristi eksproprisani objekat druga nepokretnost obezbeđuje se pre rušenja eksproprisanog objekta, a ranijem sopstveniku koji nije korisnik eksproprisanog objekta druga nepokretnost obezbeđuje se najdocnije u roku od šest meseci od dana pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji.
Do predaje u posed objekta koji se daje u svojinu na ime naknade, korisnik eksproprijacije je dužan da pre rušenja eksproprisanog objekta, ranijem sopstveniku omogući korišćenje drugog objekta.
Način, uslovi i rok isplate razlike utvrđuju se sporazumom stranaka, odnosno odlukom suda.
Ako, pak, raniji sopstvenik ne zahteva da mu se za eksproprisanu nepokretnost da u svojinu ili susvojinu druga nepokretnost, korisnik eksproprijacije je dužan da mu isplati naknadu u novcu bez obaveze obezbeđenja druge nepokretnosti.
Zakupcu stana u društvenoj svojini ili državnoj svojini na neodređeno vreme, odnosno nosiocu stanarskog prava u eksproprisanoj stambenoj zgradi ili stanu kao posebnom delu zgrade, korisnik eksproprijacije dužan je da pre rušenja zgrade obezbedi korišćenje drugog odgovarajućeg stana u društvenoj ili državnoj svojini sa pravima zakupca na neodređeno vreme.
UTVRĐIVANJE JAVNOG INTERESA?
Vlada može utvrditi javni interes za eksproprijaciju ako je eksproprijacija nepokretnosti neophodna za izgradnju objekata u oblasti: obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, objekata za potrebe državnih organa i organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, objekata za potrebe odbrane zemlje, kao i za izgradnju stanova kojima se rešavaju stambene potrebe socijalno ugroženih lica.
Vlada može utvrditi javni interes i u slučaju kad je eksproprijacija nepokretnosti neophodna za eksploataciju mineralnih sirovina, za obezbeđenje zaštite životne sredine i zaštite od elementarnih nepogoda, uključujući i izgradnju objekata i izvođenje radova za ove potrebe, kao i za pribavljanje neizgrađenog zemljišta potrebnog radi raseljavanja naselja ili dela naselja, ako je na području tog naselja ili dela naselja utvrđen javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti radi eksploatacije mineralnih sirovina, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Vlada može utvrditi javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti koje su prema ugovoru o zajedničkom ulaganju u privredno društvo, odnosno o zajedničkom osnivanju privrednog društva, koji je zaključila Republika Srbija, neophodne za obezbeđenje nenovčanog uloga Republike Srbije u to društvo, a koje su obuhvaćene tim ugovorom ili odgovarajućim planskim aktom.
Predlog za utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju može da podnese lice koje prema odredbama ovog zakona može biti korisnik eksproprijacije.
Predlog za utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju, koji se podnosi Vladi preko ministarstva nadležnog za poslove finansija, sadrži podatke o nepokretnosti za koju se predlaže utvrđivanje javnog interesa, vrstu objekta, odnosno vrstu radova, čija je izgradnja, odnosno izvođenje predviđeno na određenom zemljištu, kao i podatke o zemljištu koje se pribavlja radi davanja naknade ranijim sopstvenicima eksproprisanih nepokretnosti koji se raseljavaju zbog eksploatacije mineralnih sirovina, odnosno o zemljištu koje se pribavlja radi obezbeđenja nenovčanog uloga Republike Srbije za osnivanje privrednog društva u smislu stava 3. ovog člana i druge podatke od značaja za utvrđivanje javnog interesa. Uz predlog se podnosi i izvod iz odgovarajućeg planskog akta, a u slučaju pribavljanja nepokretnosti radi obezbeđenja nenovčanog uloga Republike Srbije iz ovog stava – izvod iz ugovora o zajedničkom ulaganju, odnosno zajedničkom osnivanju privrednog društva, ako ne postoji odgovarajući planski akt.
Vlada dužna je da po predlogu za utvrđivanje javnog interesa odluči u roku od 90 dana.
Ako predlagač postupka za utvrđivanje javnog interesa ne dostavi sve propisane dokaze u propisanom roku, usled čega se ne može postupati po podnetom predlogu, ministarstvo nadležno za poslove finansija zaključkom će odbaciti takav predlog kao nepotpun.
Aktom kojim se utvrđuje javni interes odrediće se i korisnik eksproprijacije.
Rešenje kojim se odlučuje o predlogu za utvrđivanje javnog interesa može se doneti i bez prethodnog saslušanja stranaka.
Rešenje Vlade kojim je usvojen predlog za utvrđivanje javnog interesa objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Protiv rešenja Vlade kojim se odlučuje o predlogu za utvrđivanje javnog interesa, može se, u roku od 30 dana od dana njegovog dostavljanja, pokrenuti upravni spor kod nadležnog suda.
POSTUPAK EKSPROPRIJACIJE?
Predlog za eksproprijaciju može podneti korisnik eksproprijacije tek pošto je u skladu sa zakonom utvrđen javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti.
U ime Republike Srbije predlog za eksproprijaciju podnosi republički javni pravobranilac.
U ime autonomne pokrajine, grada, grada Beograda, odnosno opštine predlog za eksproprijaciju podnosi nadležni javni pravobranilac, odnosno drugo lice koje zastupa autonomnu pokrajinu, grad, grad Beograd, odnosno opštinu.
Predlog za eksproprijaciju podnosi se opštinskoj upravi opštine na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost predložena za eksproprijaciju, u roku od jedne godine od dana utvrđivanja javnog interesa za eksproprijaciju.
Predlog za eksproprijaciju
U predlogu za eksproprijaciju nepokretnosti moraju biti naznačeni:
1) naziv i sedište podnosioca predloga za eksproprijaciju (korisnik eksproprijacije);
2) nepokretnost za koju se predlaže eksproprijacija i mesto gde se ta nepokretnost nalazi;
3) sopstvenik nepokretnosti za koju se predlaže eksproprijacija i njegovo prebivalište ili sedište;
4) svrha radi koje se predlaže eksproprijacija.
Uz predlog za eksproprijaciju podnosi se:
1) izvod iz katastra nepokretnosti ili drugih javnih knjiga u kojima se upisuju prava na nepokretnostima, koji sadrži podatke o nepokretnosti za koju se predlaže eksproprijacija;
2) overen izvod iz odgovarajućeg planskog akta donetog u skladu sa propisima, a ako takav planski akt ne postoji u slučaju eksproprijacije radi pribavljanja nepokretnosti neophodnih za obezbeđenje nenovčanog uloga Republike Srbije u privredno društvo – izvod iz ugovora o zajedničkom ulaganju, odnosno zajedničkom osnivanju privrednog društva;
3) dokaz da je utvrđen javni interes za eksproprijaciju.
4) garanciju jedne od poslovnih banaka na iznos dinarskih sredstava potrebnih za obezbeđenje naknade za eksproprisanu nepokretnost.
Garancija važi sve do isplate naknade.
Kada je korisnik eksproprijacije Republika Srbija, autonomna pokrajina, grad, grad Beograd, opština i drugi korisnik eksproprijacije koji prema važećim propisima ne može da otvori račun kod poslovne banke, umesto garancije poslovne banke dužan je da podnese i potvrdu o obezbeđenim sredstvima u budžetu korisnika eksproprijacije, odnosno ovlašćenje ili drugi instrument obezbeđenja plaćanja naknade, u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet.Rešenje o eksproprijaciji
Postupak po predlogu za eksproprijaciju sprovodi i rešenje donosi služba opštinske uprave nadležne za imovinsko pravne poslove opštine na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost predložena za eksproprijaciju – opštinska uprava.
Rešenje kojim se usvaja predlog za eksproprijaciju naročito sadrži:
1) naznačenje korisnika eksproprijacije;
2) naznačenje nepokretnosti koja se ekspropriše, uz navođenje podataka iz katastra nepokretnosti ili drugih javnih knjiga u kojima se upisuju prava na nepokretnostima;
3) naznačenje sopstvenika nepokretnosti i njegovog prebivališta ili sedišta;
4) naznačenje svrhe eksproprijacije, odnosno objekta radi čije se izgradnje nepokretnost ekspropriše, kao i broj i datum rešenja kojim je utvrđen javni, odnosno opšti interes za eksproprijaciju i naziv organa koji je to rešenje doneo;
5) obavezu korisnika eksproprijacije.
6) obavezu sopstvenika, odnosno držaoca, da nepokretnost preda u državinu korisnika eksproprijacije, kao i rok predaje;
7) obavezu korisnika eksproprijacije da u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji opštinskoj upravi podnese pismenu ponudu o obliku i visini naknade za eksproprisanu nepokretnost.
Korisnik eksproprijacije dužan je da na osnovu predloga za eksproprijaciju podnese zahtev za zabeležbu eksproprijacije u katastru nepokretnosti ili drugim javnim knjigama u kojima se upisuju prava na nepokretnostima.
Troškove postupka eksproprijacije snosi korisnik eksproprijacije.
Korisnik eksproprijacije stiče pravo da stupi u posed eksproprisane nepokretnosti danom pravosnažnosti odluke o naknadi, odnosno danom zaključenja sporazuma o naknadi za eksproprisanu nepokretnost.
Na zahtev korisnika eksproprijacije, ministarstvo nadležno za poslove finansija može odlučiti da se korisniku eksproprijacije nepokretnost preda pre pravosnažnosti odluke o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, odnosno pre dana zaključenja sporazuma o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, ali ne pre donošenja drugostepenog rešenja povodom žalbe protiv rešenja o eksproprijaciji, ako oceni da je to neophodno zbog hitnosti izgradnje određenog objekta ili izvođenja radova.
Korisnik eksproprijacije može do pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji da odustane od predloga za eksproprijaciju.
- Published in Некатегоризовано
Zakon o arhivskoj građi
Zakonom o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti uređuje se sistem zaštite arhivske građe i dokumentarnog materijala, uslovi i način korišćenja arhivske građe, organizacija, nadležnost i delatnost arhiva u Republici Srbiji.
Od 2. februara 2021. godine, u pravnom poretku Republike Srbije primenjuje se novi, gore navedeni zakon, kojim su uvedene dodatne obaveze za sve subjekte koji stvaraju arhivsku građu i dokumentarni materijal (državne organe i organizacije, organe teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, ustanove, javnih preduzeća, privredna društva, preduzetnike, lica koja obavljaju registrovanu delatnost).
Zakonom o arhivskoj građi različito su propisana pravila za javni i privatni sektor, stoga ćemo se u ovom članku isključivo fokusirati
na obaveze subjekata iz privatnog sektora.
Pre svega, važno je razlikovati dokumentarni materijal od arhivske građe.
Dokumentarni materijal predstavlja sva dokumenta, koja nastaju radom subjekata, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru. Rokove čuvanja za takav materijal (koji nije neophodno trajno čuvati), određuje privredni subjekt čijim radom ona nastaju, primenjujući rokove propisane posebnim zakonima.
Arhivska građa, kao dokumentarni materijal koji se trajno čuva, je odabrani izvorni, a u nedostatku izvornog, i svaki reprodukovani oblik dokumenta ili zapisa koji su nastali radom i delovanjem državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih preduzeća, imalaca javnih ovlašćenja, privrednih društava, preduzetnika, lica koja obavljaju registrovanu delatnost, verskih zajednica, kao i drugih pravnih ili fizičkih lica, a od trajnog su značaja za kulturu, umetnost, nauku, prosvetu i druge društvene oblasti, bez obzira na to kada i gde su nastali, i da li se nalaze u ustanovama zaštite kulturnih dobara ili van njih, i bez obzira na oblik i nosač zapisa na kome su sačuvani.Kategorizacija arhivske građe jeste vrednovanje arhivske građe koja se čuva u arhivima.
Arhivska knjiga je osnovna evidencija o celokupnoj arhivskoj građi i dokumentarnom materijalu nastalom u radu stvaraoca.
Lista kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijalaje poseban akt kojim se određuju vrste arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja.
Arhivska građa zaštićena je zakonom bez obzira na to u čijem je vlasništvu ili posedu, odnosno kod koga se nalazi.
Zabrana uništenja i oštećenja i čuvanje arhivske građe
Arhivska građa, odnosno dokumentarni materijal koji se trajno čuva, iz kojeg nije izvršeno odabiranje arhivske građe, ne sme se oštetiti ni uništiti bez obzira na to da li je mikrofilmovan ili digitalizovan.
Arhivska građa čuva se trajno u obliku u kojem je nastala.
Izvorni oblik dokumentarnog materijala, koji nije elektronski i za koji nije propisan trajan rok čuvanja može se uništiti i pre isteka propisanog perioda čuvanja, ukoliko se čuva u okviru usluge kvalifikovanog elektronskog čuvanja dokumenata.
Obaveze stvaraoca i imaoca arhivske građe i dokumentarnog materijala:
- Stvaralac i imalac (privredni subjekt) arhivske građe i dokumentarnog materijala dužan je da obezbedi odgovarajući prostor i opremu za smeštaj i zaštitu arhivske građe i dokumentarnog materijala;
- da odredi odgovorno stručno lice za zaštitu arhivske građe i dokumentarnog materijala i postupanje sa arhivskom građom i dokumentarnim materijalom;
- da evidentira, označava, klasifikuje, datira i arhivira arhivsku građu i dokumentarni materijal;
- predaje arhivsku građu nadležnom arhivu pod uslovima i u rokovima predviđenim ovim zakonom;
- osigura trajno čuvanje arhivske građe u elektronskom obliku, njeno održavanje, migriranje, odnosno prebacivanje na nove nosače u propisanim formatima do predaje arhivske građe u elektronskom obliku nadležnom javnom arhivu;
- vodi arhivsku knjigu na propisanom obrascu;
- dostavi nadležnom arhivu prepis arhivske knjige najkasnije do 30. aprila tekuće godine, za dokumentarni materijal nastao u prethodnoj godini;
- pribavi mišljenje nadležnog arhiva pre preduzimanja mera koje se odnose na arhivsku građu i dokumentarni materijal (statusne promene, fizičko preseljenje, adaptacija prostorija, otvaranje stečaja ili likvidacije, mikrofilmovanje, digitalizacija i dr.);
- odabira arhivsku građu i izdvaja radi uništenja bezvredan dokumentarni materijal kojem je istekao rok čuvanja, godinu dana od dana isteka utvrđenog roka;
- omogući ovlašćenom licu nadležnog javnog arhiva stručni nadzor nad evidentiranjem, klasifikovanjem, odabiranjem, arhiviranjem, čuvanjem, stručnim održavanjem i zaštitom arhivske građe, odnosno nad njenim odabiranjem iz dokumentarnog materijala;
- postupa u skladu sa merama i rokovima koje nadležni arhiv naloži rešenjem a na osnovu prethodno sačinjenog zapisnika o utvrđenom stanju zaštite arhivske građe i dokumentarnog materijala;
- obavesti nadležni javni arhiv o svim promenama koje su od značaja za arhivsku građu najkasnije u roku od 30 dana od dana njihovog nastanka.
Stvaralac i imalac arhivske građe i dokumentarnog materijala dužan je da u roku od 30 dana obavesti nadležni arhiv o svom osnivanju, kao i o svim izmenama statusa i organizacije (promeni statusa i/ili naziva, promeni organizacije, promeni adrese, kao i prestanku rada).
Ukoliko se, pak, privredni subjekti odluče za konverziju u elektronsku formu, onda je neophodno primeniti i Zakon o elektronskom dokumentu i podzakonske akte, kao kvalifikovan sistem koji garantuje zaštitu jer digitalizacija mora biti izvršena na način da održi autentičnost, verodostojnost, celovitost i upotrebljivost elektronskih dokumenata.
Koje pravne akte su privredni subjekti dužni da poseduju?
Zakonom je definisana ista obaveza za privredne subjekte u pogledu donošenja opštih akata, koja je važila i ranije, a koja podrazumeva donošenje:
1) opšteg akta o načinu evidentiranja, klasifikovanja, arhiviranja i čuvanja arhivske građe i dokumentarnog materijala;
2) lista kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja;
3) opšteg akta o načinu evidentiranja, zaštite, i korišćenja elektronskih dokumenata.
Nadležni javni arhiv daje saglasnost na listu kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja.
Postupak predaje arhivske građe nadležnom javnom arhivu
Stvaralac, odnosno imalac arhivske građe, sređenu i popisanu arhivsku građu predaje na čuvanje nadležnom javnom arhivu po isteku 30 godina od dana njenog nastanka.
Stvaralac i imalac arhivske građe dužan je da arhivsku građu preda u originalu, sređenu, označenu, popisanu, neoštećenu ili sa saniranim oštećenjima, tehnički opremljenu, a arhivsku građu u elektronskom obliku zajedno sa pripadajućim metapodacima i dekodiranu, na način koji odredi nadležni javni arhiv.
O primopredaji arhivske građe sačinjava se zapisnik čiji je sastavni deo popis arhivske građe koja se predaje nadležnom javnom arhivu.
Uslovi i način korišćenja arhivske građe?
Svi imaju pravo da pod jednakim uslovima koriste arhivsku građu koja se čuva u arhivima.
Arhivska građa se koristi u arhivu.
Arhivskoj građi u elektronskom obliku može se pristupati i elektronskim putem ako je javno dostupna.
Arhiv obezbeđuje uslove za korišćenje arhivske građe.
Korišćenje arhivske građe u arhivima je besplatno.
Zabrana uništenja i oštećenja i čuvanje arhivske građe
Arhivska građa, odnosno dokumentarni materijal koji se trajno čuva, iz kojeg nije izvršeno odabiranje arhivske građe, ne sme se oštetiti ni uništiti bez obzira na to da li je mikrofilmovan ili digitalizovan.
Arhivska građa čuva se trajno u obliku u kojem je nastala.
Novi Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti uvodi novčane kazne za pravna lica, koje se mogu izreći u rasponu od 50.000 do čak 2 miliona dinara, kao i kaznu za odgovorno lice u pravnom licu koje bi za kršenje moglo biti kažnjeno i do 150.000 dinara.
- Published in Некатегоризовано
Ugovor o poklonu
Ugovor o poklonu je ugovor kojim jedan ugovornik (poklonodavac) prenosi ili se obavezuje da prenese na drugog ugovornika (poklonoprimca) pravo svojine određene stvari, odnosno drugo određeno pravo ili da mu, na račun svoje imovine, učini neku korist, i to sve bez odgovarajuće kamate.
Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga, ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja domaćinstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besplatno raspolaganje.
Bitni elementi ugovora:
- Predmet poklona– Može biti stvar, određeno imovinsko pravo ili neka druga korist i on mora biti moguć, dopušten i određen, odnosno odrediv.Kad je predmet ugovora nemoguć, nedopušten(protivan je prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima), neodređen ili neodrediv(ugovor ne sadrži podatke pomoću kojih se njegov predmet može odrediti), ugovor o poklonu je ništav.
- Namera darežljivosti (animus donandi)– Predstavlja akt dobročinstva čije pravno ruho nužno zahteva da poklondavac ispolji svest i nameru da bez odgovarajuće naknade prenese drugome pravo svojine neke stvari ili neko drugo imovinsko pravo ili izvesnu korist u iznetom smislu.Namera darežljivosti mora nedvosmisleno da proizilazi iz sadržine ugovora.
Vrste ugovora:
- Poklon sa nalogom ili teretom– Ugovor o poklonu kojim poklonodavac stiče pravo da raskine ugovor ukoliko poklonoprimac ne izvrši određenu radnju u korist poklonodavca ili trećeg lica, odnosno ukoliko ne poštuje pravo koje je poklonodavac zadržao za sebe ili trećeg. Nalog se može odnositi na neko činjenje ili nečinjenje u korist poklonodavca ili nekog trećeg.
- Mešovit poklon– Ugovor o poklonu u kome se ugovornici uzajamno obavezuju, ali tako da prestacija veže vrednosti predstavlja poklon za drugog ugovornika. Poklon predstavlja samo ono što je izvan vrednosti prestacije drugog ugovornika.
- Uzajamni poklon– Ugovor o poklonu kojim stranke uslovljavaju njegovo pravno dejstvo, zaključivanjem drugog ugovora o poklonu sa obrnutim ulogama stranaka. Ovde svaka stranka čini poklon onoj drugoj ali je kod svake od njih prisutna namera darežljivosti.
- Nagradni poklon– Ugovor o poklonu kod koga je namera darežljivosti zasnovana na određenoj radnji, zasluzi ili držanju poklonoprimca, pri čemu se poklon javlja kao priznanje ili nagrada.
- Poklon zasnovan na moralnoj dužnosti– Ugovor o poklonu kod koga je namera darežljivosti proizišla iz određene moralne dužnosti. Ta moralna dužnost može biti vezana za srodnički, bračni, prijateljski ili neki drugi odnos.
- Poklon u opštekorisne svrhe– Ugovor o poklonu kod koga je namera darežljivosti zasnovana na motivu postizanja opšte korisne svrhe.
- Poklon za slučaj smrti– Ugovor o poklonu kod koga se predaja predmeta poklona odlaže do momenta smrti poklonodavca.
Ugovor o poklonu može biti:
- Imenovani– Poklon je imenovan ugovor, jer je njegov naziv određen propisima i pravnim pravilima koji su ga detaljno regulisali.
- Formalan– Ugovor o poklonu spada u realne, odnosno u formalne ugovore. Za nastanak ugovora nije dovoljna samo saglasnost volja ugovarača o njegovom predmetu, nego je potrebna još i predaja stvari koja se poklanja, ili da je saglasnost ugovornika stavljena u pisanu formu. Punovažan je i usmeni ugovor o poklonu pokretnih stvari pod uslovom da je stvar predata poklonoprimcu.
- Jednostrano obavezan– Na osnovu ugovora o poklonu, po pravilu, nastaju obaveze samo za poklonodavca.
- Dobročin– Označava da se ugovor zaključuje animus donandi, sa namerom poklonodavca da uveća imovinu poklonoprimca na račun svoje imovine. Poklonoprimac ne daje nikakvu naknadu poklonodavcu za ono što od njega dobija na osnovu ugovora o poklonu.
- Komutativan
- Ugovor sa trenutnim izvršenjem– Moguć je i sa trajnim izvršenjem
- Jednostavan– Ugovor koji ne sadrži elemente drugih ugovora, mada ni to nije isključeno
- Sa sporazumno određenom sadržinom
- Samostalan
- Intuitu personae– Najčešće nastaje između srodnika i drugih bliskih lica. Animus donandi usmeren je prema određenom licu, što je bitan sastojak ugovora.
Koje su obaveze poklonodavca?
Poklon je jednostrano obavezan ugovor i zato se kod njega i javljaju samo obaveze poklonodavca. Navedena pravna osobina proizilazi iz pojma ugovora o poklonu prema kome poklonodavac prenosi ili se obavezuje da prenese na poklonoprimca određeno imovinsko pravo ili kakvu korist, bez ikakve naknade.Poklonoprimac nema obaveze jer je reč o dobročinom ugovoru. Kod poklona sa nalogom ili teretom postoje izvesne dužnosti poklonoprimca ali one ovaj poklon ne čine dvostrano obaveznim i teretnim ugovorom. Poklonoprimac u skladu sa javnim poretkom i moralnim normama ispoljava zahvalnost poklonodavcu ali se ni to ne uzima kao ugovorna obaveza. Neke od obaveza poklonodavca su:
- Obaveza prenosa prava predajom stvari ili obećanjem predaje stvari: ako se ugovor o poklonu posmatra kao realni ugovor, onda se on zaključuje tek predajom stvari. Ako se posmatra kao pismeni ugovor onda on nastaje zaključenjem ugovora po kome poklonodavac ima obavezu da preda stvar poklonoprimcu jer je to ugovorom obećao.
- Obaveza naknade štete: obzirom da je poklon dobročin ugovor, poklonodavac ne odgovara za pravne i fizičke nedostatke na stvari. Ako su pravni ili fizički nedostaci na stvari prouzrokovali takvu štetu poklonoprimcu u vidu izdatka troškova i sl, poklonodavac je dužan da poklonoprimcu nadoknadi tu štetu.
Kako se može raskinuti ugovor o poklonu?
Ugovor o poklonu je jednostrano obavezan dobročin ugovor, ali on je i dvostrani pravni posao. On se može raskinuti sporazumno ili jednostranim raskidom od strane poklonodavca.
U slučaju jednostranog raskida ugovora mogu postojati sledeći razlozi:
- Nezahvalnost– Poklonoprimac duguje zahvalnost za naklonost poklonodavca. Ukoliko poklonoprimac izrazi nezahvalnost, novi zakoni tu nezahvalnost uzimaju kao razlog za raskid ugovora o poklonu.
- Osiromašenje poklonodavca– Osiromašenje je nedostatak nužnih sredstava za život. Mora postojati visok nivo osiromašenja, takvo, da dovodi u pitanje materijalnu egzistenciju poklonodavca i lica koje je dužan da izdržava.
- Razvod, poništenje braka– U slučaju razvoda, pravi se razlika između običnih i ostalih poklona. Obični pokloni se ne vraćaju, a ostali pokloni se mogu vratiti prema pravnim pravilima.
- Opoziv poklona od strane trećih lica.
- Published in Некатегоризовано
Legalizacija objekata
Zakonom o ozakonjenju objekata uređuju se uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata, odnosno delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju (nezakonito izgrađeni objekti), kao i uslovi, način i postupak izdavanja rešenja o ozakonjenju, pravne posledice ozakonjenja, i druga pitanja od značaja za ozakonjenje.
Sve gore navedeno, odnosi se i na pomoćne i druge objekte koji su u funkciji glavnog objekta (garaže, ostave, septičke jame, bunari, bazeni, cisterne za vodu i sl.) ili su u funkciji odvijanja tehnološkog procesa u zgradi, koji se smatraju sastavnim delom nezakonito izgrađenog glavnog objekta i ozakonjuju se zajedno sa glavnim objektom, zatim i na podzemne i nadzemne instalacije, ako po tehničkim karakteristikama i položaju predstavljaju samostalne objekte.
Dakle, predmet ozakonjenja jeste objekat koji je završen u građevinskom smislu.
Međutim, kada je predmet ozakonjenja zgrada, predmet ozakonjenja može biti i zgrada na kojoj su izvedeni samo konstruktivni građevinski radovi (temelj, armiranobetonski ili čelični stubovi sa gredama, odnosno armiranobetonska tavanica, krovna konstrukcija), sa ili bez završene fasade.
Stepen završenosti objekta za ostale objekte koji su predmet ozakonjenja, utvrđuje se u zavisnosti od vrste i namene objekta.
Važno je napomenuti, da se ovaj zakon se ne primenjuje na objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju u skladu sa propisima po kojima u vreme izgradnje nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, u skladu sa propisima kojima se uređuje upis prava svojine na nepokretnostima.
Tako na primer, kuće na selu izgrađene do 1961. godine, do kada građevinske dozvole nisu bile potrebne, neće morati da budu legalizovane. Predmet ozakonjenja nisu ni pomoćni objektiizgrađeni na selu do 1973. godine, dok svi drugi izgrađeni posle tog roka moraju imati rešenje kojim se dozvoljava izgradnja.
Ovaj zakon se, takođe, ne primenjuje i na objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane u slučajevima kada je investitor izgradio ili rekonstruisao objekat pozivajući se na svoje pravo na objektu ili zemljištu na kome je objekat izgrađen protivno cilju zbog koga je to pravo zakonom ustanovljeno ili priznato, odnosno suprotno cilju rešenja ili drugog pojedinačnog akta kojim je utvrđeno pravo u skladu sa zakonom, a naročito u slučaju kada investitor izgradi objekat trajnog karaktera na zemljištu koje mu je dato na privremeno korišćenje ili na osnovu rešenja donetog u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata.
ISPUNJENOST USLOVA ZA OZAKONJENJE
Predmet ozakonjenja ne može biti objekat:
• izgrađen, odnosno rekonstruisan na zemljištu nepovoljnom za građenje (klizišta, močvarno tlo..),
• izgrađen, odnosno rekonstruisan od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta,
• izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona,
• izgrađen u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog dobra (osim vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor u drugom stepenu zaštite prirodnog dobra), odnosno u zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine, odnosno radovi na samom kulturnom dobru od izuzetnog značaja ili dobru upisanom u Listu svetske kulturne baštine, izgrađen u zonama sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja, izgrađen u vojnom kompleksu i zaštitnim zonama oko vojnih kompleksa i objekata infrastrukture posebne namene, odnosno izgrađen, rekonstruisan ili dograđen suprotno propisima o odbrani kojima su propisane posebne obaveze za izgradnju objekata, kao i drugi objekti izgrađeni u zaštitnim zonama (u zaštitnom pojasu: puta, železnice, dalekovoda, vodotoka, poletno-sletne staze, kao i druge zaštitne zone u skladu sa odredbama posebnih zakona),
• izgrađen u zaštitnoj zoni duž trase radio koridora, na pravcima prostiranja usmerenih radio signala između radio stanica, u kojoj nije dozvoljena izgradnja ili postavljanje drugih radio stanica, antenskih sistema ili drugih objekata koji mogu ometati prostiranje radio signala ili uzrokovati štetne smetnje.
Naravno, postoji i izuzetak kada će nadležni organ izdati rešenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljen odgovarajući dokaz da je taj objekat stabilan, da ne ugrožava stabilnost terena i susedne objekte. Stabilnost objekta i ugrožavanje stabilnosti terena i susednih objekata utvrđuju se na osnovu izveštaja, grafičkih priloga planskog dokumenta sa označenim površinama – tla koje je nepovoljno za građenje, inženjersko-geoloških izveštaja i drugih dokaza na osnovu kojih se može utvrditi ova činjenica.
Takođe, predmet ozakonjenja ne može biti objekat za koji je nadležni organ, u skladu sa ranije važećim propisima kojima je bila uređena legalizacija objekata, doneo rešenje kojim se odbija zahtev za legalizaciju, a koje je pravnosnažno u upravnom postupku. Naravno i ovde postoji izuzetak. Dakle, ukoliko je po pravnosnažnosti rešenja kojim se odbija zahtev za legalizaciju, promenjen planski dokument ili je zahtev odbijen iz razloga koji su ovim zakonom drugačije propisani, a povoljniji su za vlasnika nezakonito izgrađenog objekta, nadležni organ konstatuje ovu činjenicu i nastavlja postupak ozakonjenja.
Predmet ozakonjenja jeste objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, do 29. januara 2014. godine i koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine.
Predmet ozakonjenja je i objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, a koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, za koji je nadležni građevinski inspektor doneo rešenje o rušenju, kao i objekat za koji građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju a predmetni objekat je vidljiv na satelitskom snimku iz 2015. godine, takav objekat, takodje, može biti predmet ozakonjenja.
Satelitski snimak mora biti dostupan na uvid građanima u elektronskom obliku kod organa nadležnog za izdavanje rešenja o ozakonjenju, nadležnoj građevinskoj inspekciji kao i u nadležnoj službi za katastar nepokretnosti prema mestu gde se nepokretnost nalazi.
Predmet ozakonjenja može biti i objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja. Kao odgovarajuće pravo smatra se pravo svojine na objektu, odnosno pravo svojine, pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuća prava na građevinskom zemljištu.
NAČIN OZAKONJENJA?
Rešenje o ozakonjenju objekta izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave – nadlezni organ, po sprovedenom postupku, kada utvrdi da nezakonito izgrađeni objekat ispunjava propisane uslove za korišćenje i druge uslove propisane ovim zakonom.
Nadležni organ izdaje rešenje o ozakonjenju onih objekata za čiju izgradnju je prema zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata ovlašćen da izdaje građevinsku dozvolu u redovnom postupku, odnosno drugi organ jedinice lokalne samouprave koji je statutom bio ovlašćen za izdavanje građevinske odnosno upotrebne dozvole u postupku legalizacije objekata.
POSTUPAK OZAKONJENJA?
Postupak ozakonjenja pokreće se na osnovu obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku koje nadležnom organu za vođenje postupka ozakonjenja dostavlja organ nadležan za poslove državnog premera i katastra. Po pokretanju postupka, nadležni organ utvrđuje ispunjenost prethodnih uslova zaozakonjenje.
UPIS PRAVA SVOJINE
Danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču se uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova.
Nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja elaborat geodetskih radova i primerak pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju.
Advokatska kancelarija Čamagić M. Kristina Vas može uputiti u postupak legalizacije objekata, kao i, ukoliko ste već podneli zahtev za legalizaciju objekta, a po zahtevu još nije rešeno, izvršiti proveru statusa Vašeg zahteva.
- Published in Некатегоризовано
Bračni ugovor
Porodični zakon je 2005. godine u naše zakonodavstvo uveo institut bračnog ugovora. Prema članu 188 Porodičnog zakona, supružnici, odnosno budući supružnici mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom (bračni ugovor). Dakle, zakon predviđa dve mogućnosti.
Prva mogućnost se odnosi na buduće supružnike koji, pre nego što stupe u brak, mogu ugovorom urediti svoje imovinske odnose na imovini koju unose u brak, ali i na imovini koju će tek steći tokom bračne zajednice. Ukoliko se bračni ugovor zaključi pre braka stupa na snagu danom zaključenja braka.
Naime, bračnim ugovorom budući supružnici, kao ugovarači, upoznaju se sa odgovarajućim odredbama Porodičnog zakona kojim su uređeni imovinski odnosi supružnika, a posebno da se bračnim ugovorom isključuje zakonski režim zajedničke imovine, sa namerom da u budućnosti izbegnu sve moguće nesuglasice u pogledu imovinskih odnosa, a u cilju očuvanja međusobnog poštovanja .
Ugovarači svoje postojeće i buduće imovinske odnose regulišu tako što prvo sastave spisak pokretne i nepokretne imovinekao posebne imovine supružnika pre zaključenja braka.
Ovim ugovorom supružnici zadržavaju isključivo pravo svojine na svojoj posebnoj imovini za vreme trajanja braka. Imovina koju jedan od supružnika stekne u toku trajanja braka, nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava, predstavlja njegovu posebnu imovinu.
Supružnici, takođe, mogu da se dogovore da zajednički koriste stvari koje čine nepokretnu i pokretnu imovinu supružnika pre zaključenja braka. U tom slučaju, ako dođe do prestanka brakaprestaje i međusobno pravo korišćenja pokretne i nepokretne imovine drugog supružnika.
Druga mogućnost sklapanja bračnog ugovora odnosi se na supružnike koji su već u braku. Oni mogu regulisati svoje imovinske odnose u toku trajanja braka, na imovini koju imaju (posebnoj i zajedničkoj), kao i na imovini koju će tek steći tokom trajanja braka.
Što se tiče pokretne i nepokretne imovine koju supružnici steknu radom u toku trajanja bračne zajednice (ostvareni prihodi, kupovina, vođenje poslova domaćinstva, staranje o deci, staranje o imovini, kao i druge okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine) primenjivaće se pravilo jednakog sticanja (50% : 50%).
Bračni ugovor zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju.
Bračni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.
- Published in Некатегоризовано
Promet nepokretnosti
Promet nepokretnosti predstavlja prenos prava svojine na nepokretnosti pravnim poslom, uz naknadu ili bez naknade.
Prometom nepokretnosti smatra se i prenos prava korišćenja na nepokretnosti koja je u javnoj svojini sa jednog na drugog nosioca prava korišćenja na datu nepokretnosti.
Prenosom prava svojine na zgradi, odnosno drugom građevinskom objektu, istovremeno se prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Kada je reč konkretno o zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade, to se utvrdjuje ugovorom o prometu nepokretnosti. Ukoliko to nije ugovoreno, primenjuju se pravila koja su predvidjena propisima o planiranju i izgradnji kojima se definiše zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade.
Prenosom prava svojine na zgradi izgrađenoj na zemljištu na kome vlasnik zgrade nema pravo svojine, već samo pravo korišćenja ili pravo zakupa, prenosi se i pravo korišćenja ili pravo zakupa na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade.
Zakon o prometu nepokretnosti jasno definiše šta spada u nepokretnosti:
- zemljište (poljoprivredno, građevinsko, šume i šumsko zemljište),
- zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.) i
- drugi građevinski objekti, kao i posebni delovi zgrada (stanovi, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta) na kojima može postojati zasebno pravo svojine.
Što se tiče samog ugovora o prometu nepokretnosti, da bi proizvodio pravno dejstvo, obavezno se zaključuje u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.
Ukoliko javni beležnik, na osnovu izvršenog uvida u registar nepokretnosti ili na drugi način, utvrdi da je predmet ugovora o prometu nepokretnosti objekat ili poseban deo zgrade za koji nije izdata upotrebna dozvola ili u pogledu koga je u toku postupak legalizacije, dužan je da o tome upozori ugovornike i da o tome unese upozorenje u skladu sa pravilima kojima je uređena javnobeležnička delatnost, a ako se ugovornici protive unošenju upozorenja, javni beležnik dužan je da odbije traženu službenu radnju.
Isto tako, ako javni beležnik na osnovu izvršenog uvida u posebnu evidenciju o ugovorima o prometu nepokretnosti, utvrdi da su u sudu već overeni potpisi na ugovoru o prometu iste nepokretnosti, da je kod javnog beležnika ili u sudu sačinjen javnobeležnički zapis o prometu iste nepokretnosti, odnosno da je kod javnog beležnika potvrđen (solemnizovan) ugovor o prometu iste nepokretnosti, a prodavac je isto lice, javni beležnik je dužan da o tome upozori ugovornike i da o tome unese upozorenje u skladu sa pravilima kojima je uređena javnobeležnička delatnost, a ako se ugovornici protive unošenju upozorenja, javni beležnik odbija da preduzme traženu službenu radnju.
U suprotnoj situaciji, kada je javni beležnik potvrdio (solemnizovao) ugovor o prometu nepokretnosti, dužan je da overen prepis tog ugovora odmah dostavi sudu koji je nadležan za vođenje posebne evidencije ugovora o prometu nepokretnosti.Osnovni sud vodi posebnu evidenciju ugovora o prometu nepokretnosti koje se nalaze na njegovom području. Posebna evidencija sadrži:– podatke o ugovornicima,
– podatke o nepokretnosti i podatke o javnobeležničkom zapisu o ugovoru o prometu nepokretnosti, ili
– podatke o ugovorima o prometu nepokretnosti koje su potvrdili (solemnizovali) javni beležnici.
Pravo uvida u posebnu evidenciju imaju svi javni beležnici.
Takođe, javni beležnik koji je potvrdio (solemnizovao) ugovor o prometu nepokretnosti dužan je da overen prepis tog ugovora dostavi i organu nadležnom za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda, u roku od deset dana od dana zaključenja ugovora.
PRAVO PREČE KUPOVINE
Suvlasnik nepokretnosti koji namerava da proda svoj suvlasnički deo dužan je da ga prethodno ponudi na prodaju ostalim suvlasnicima.
U slučaju kad ima više suvlasnika, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima suvlasnik sa većim suvlasničkim delom.
Ukoliko ima više suvlasnika koji bi imali pravo preče kupovine, suvlasnik nepokretnosti ima pravo da sam odluči kome će od njih prodati svoj deo nepokretnosti.
Slična je situacija i kada je reč o prodaji poljoprivrednog zemljišta, vlasnik je dužan je da ga prethodno ponudi vlasniku susednog poljoprivrednog zemljišta.
U slučaju kad ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište graniči sa poljoprivrednim zemljištem prodavca, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima vlasnik susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca. Ako ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca, a granične linije su jednake, prednost između njih ima vlasnik susednog zemljišta čija je površina najveća.
U ostvarivanju prava preče kupovine vlasnik susednog zemljišta je po redosledu iza suvlasnika zemljišta koje je predmet prodaje.
Ponuda koja se dostavlja istovremeno svim nosiocima prava preče kupovine, mora da sadrži podatke o nepokretnosti, ceni i ostalim uslovima prodaje.
Ponuda mora biti u pismenom obliku.
Imalac prava preče kupovine dužan je da se u roku od 15 dana od dana prijema ponude pismenim putem izjasni o ponudi.
Ponuda i izjava o prihvatanju ponude mora se učiniti preporučenim pismom.
Ako se imalac prava preče kupovine, kome je učinjena ponuda, u roku od 15 dana od dana prijema ponude, ne izjasni , prodavac može prodati nepokretnost drugom licu, ali ne pod povoljnijim uslovima.
Ako je prodavac prodao nepokretnost, a nije je prethodno ponudio imaocu prava preče kupovine ili je nepokretnost prodao pod uslovima povoljnijim od uslova iz ponude, imalac prava preče kupovine može tužbom da zahteva da se ugovor o prodaji nepokretnosti oglasi bez dejstva prema njemu i da se nepokretnost njemu proda i preda pod istim uslovima.
Tužba se može podneti nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana kada je imalac prava preče kupovine saznao za prodaju te nepokretnosti, a najkasnije u roku od dve godine od dana zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti.
Ako ugovor o prodaji nepokretnosti nije zaključen u obliku koji je propisan zakonom, a nepokretnost je predata kupcu u državinu, smatraće se da je na taj način došlo do povrede prava preče kupovine, pa lice koje ima to pravo, takodje, može tužbom da zahteva ostvarivanje tog prava.
Tužba se može podneti nadležnom sudu u roku od jedne godine od dana saznanja za prenos državine, a najkasnije u roku od dve godine od dana predaje nepokretnosti kupcu u državinu.
Tužilac je dužan da istovremeno sa podnošenjem tužbe položi kod nadležnog suda iznos u visini tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti.
NIŠTAVOST UGOVORA
Ukoliko je je ugovor o prometu nepokretnosti zaključen pod uslovima postojanja pritiska i nasilja, odnosno u uslovima i okolnostima u kojima je bila ugrožena ili nije bila obezbeđena sigurnost ljudi i imovine, takav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, dakle ništav je.
- Published in Некатегоризовано
- 1
- 2