Promet nepokretnosti predstavlja prenos prava svojine na nepokretnosti pravnim poslom, uz naknadu ili bez naknade.

Prometom nepokretnosti smatra se i prenos prava korišćenja na nepokretnosti koja je u javnoj svojini sa jednog na drugog nosioca prava korišćenja na datu nepokretnosti.

Prenosom prava svojine na zgradi, odnosno drugom građevinskom objektu, istovremeno se prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Kada je reč konkretno o zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade, to se utvrdjuje ugovorom o prometu nepokretnosti. Ukoliko to nije ugovoreno, primenjuju se pravila koja su predvidjena propisima o planiranju i izgradnji kojima se definiše zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Prenosom prava svojine na zgradi izgrađenoj na zemljištu na kome vlasnik zgrade nema pravo svojine, već samo pravo korišćenja ili pravo zakupa, prenosi se i pravo korišćenja ili pravo zakupa na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Zakon o prometu nepokretnosti jasno definiše šta spada u nepokretnosti:

• zemljište (poljoprivredno, građevinsko, šume i šumsko zemljište),
• zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.) i
• drugi građevinski objekti, kao i posebni delovi zgrada (stanovi, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta) na kojima može postojati zasebno pravo svojine.

Što se tiče samog ugovora o prometu nepokretnosti, da bi proizvodio pravno dejstvo, obavezno se zaključuje u  obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

Ukoliko javni beležnik, na osnovu izvršenog uvida u registar nepokretnosti ili na drugi način, utvrdi da je predmet ugovora o prometu nepokretnosti objekat ili poseban deo zgrade za koji nije izdata upotrebna dozvola ili u pogledu koga je u toku postupak legalizacije, dužan je da o tome upozori ugovornike i da o tome unese upozorenje u skladu sa pravilima kojima je uređena javnobeležnička delatnost, a ako se ugovornici protive unošenju upozorenja, javni beležnik  dužan je da odbije traženu službenu radnju.

Isto tako, ako javni beležnik na osnovu izvršenog uvida u posebnu evidenciju o ugovorima o prometu nepokretnosti, utvrdi da su u sudu već overeni potpisi na ugovoru o prometu iste nepokretnosti, da je kod javnog beležnika ili u sudu sačinjen javnobeležnički zapis o prometu iste nepokretnosti, odnosno da je kod javnog beležnika potvrđen (solemnizovan) ugovor o prometu iste nepokretnosti, a prodavac je isto lice, javni beležnik je dužan da o tome upozori ugovornike i da o tome unese upozorenje u skladu sa pravilima kojima je uređena javnobeležnička delatnost, a ako se ugovornici protive unošenju upozorenja, javni beležnik odbija da preduzme traženu službenu radnju.

U suprotnoj situaciji, kada je javni beležnik  potvrdio (solemnizovao) ugovor o prometu nepokretnosti, dužan je da overen prepis tog ugovora odmah dostavi sudu koji je nadležan za vođenje posebne evidencije ugovora o prometu nepokretnosti.Osnovni sud vodi posebnu evidenciju ugovora o prometu nepokretnosti koje se nalaze na njegovom području. Posebna evidencija sadrži:

– podatke o ugovornicima,
– podatke o nepokretnosti i podatke o javnobeležničkom zapisu o ugovoru o prometu nepokretnosti, ili
– podatke o ugovorima o prometu nepokretnosti koje su potvrdili (solemnizovali) javni beležnici.

Pravo uvida u posebnu evidenciju imaju svi javni beležnici.

Takođe, javni beležnik koji je potvrdio (solemnizovao) ugovor o prometu nepokretnosti dužan je da overen prepis tog ugovora dostavi i organu nadležnom za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda, u roku od deset dana od dana zaključenja ugovora.

PRAVO PREČE KUPOVINE

Suvlasnik nepokretnosti koji namerava da proda svoj suvlasnički deo dužan je da ga prethodno ponudi na prodaju ostalim suvlasnicima.

U slučaju kad ima više suvlasnika, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima suvlasnik sa većim suvlasničkim delom.

Ukoliko ima više suvlasnika koji bi imali pravo preče kupovine, suvlasnik nepokretnosti ima pravo da sam odluči kome će od njih prodati svoj deo nepokretnosti.

Slična je situacija i kada je reč o prodaji poljoprivrednog zemljišta, vlasnik je dužan je da ga prethodno ponudi vlasniku susednog poljoprivrednog zemljišta.

U slučaju kad ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište graniči sa poljoprivrednim zemljištem prodavca, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima vlasnik susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca. Ako ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca, a granične linije su jednake, prednost između njih ima vlasnik susednog zemljišta čija je površina najveća.

U ostvarivanju prava preče kupovine vlasnik susednog zemljišta je po redosledu iza suvlasnika zemljišta koje je predmet prodaje. 

Ponuda koja se dostavlja istovremeno svim nosiocima prava preče kupovine, mora da sadrži podatke o nepokretnosti, ceni i ostalim uslovima prodaje.

Ponuda mora biti u pismenom obliku.

Imalac prava preče kupovine dužan je da se u roku od 15 dana od dana prijema ponude pismenim putem izjasni o ponudi.

Ponuda i izjava o prihvatanju ponude mora se učiniti preporučenim pismom.

Ako se imalac prava preče kupovine, kome je učinjena ponuda, u roku od 15 dana od dana prijema ponude, ne izjasni , prodavac može prodati nepokretnost drugom licu, ali ne pod povoljnijim uslovima.

Ako je prodavac prodao nepokretnost, a nije je prethodno ponudio imaocu prava preče kupovine ili je nepokretnost prodao pod uslovima povoljnijim od uslova iz ponude, imalac prava preče kupovine može tužbom da zahteva da se ugovor o prodaji nepokretnosti oglasi bez dejstva prema njemu i da se nepokretnost njemu proda i preda pod istim uslovima.

Tužba se može podneti nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana kada je imalac prava preče kupovine saznao za prodaju te nepokretnosti, a najkasnije u roku od dve godine od dana zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti.

Ako ugovor o prodaji nepokretnosti nije zaključen u obliku koji je propisan zakonom, a nepokretnost je predata kupcu u državinu, smatraće se da je na taj način došlo do povrede prava preče kupovine, pa lice koje ima to pravo, takodje, može tužbom da zahteva ostvarivanje tog prava.

Tužba se može podneti nadležnom sudu u roku od jedne godine od dana saznanja za prenos državine, a najkasnije u roku od dve godine od dana predaje nepokretnosti kupcu u državinu.

Tužilac je dužan da istovremeno sa podnošenjem tužbe položi kod nadležnog suda iznos u visini tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti.

NIŠTAVOST UGOVORA

Ukoliko je je ugovor o prometu nepokretnosti zaključen pod uslovima postojanja pritiska i nasilja, odnosno u uslovima i okolnostima u kojima je bila ugrožena ili nije bila obezbeđena sigurnost ljudi i imovine, takav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, dakle ništav je.

Nasiljem u porodici smatra se ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.

Dakle, nasilje u porodici jeste:

– nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;
– izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu;
– prisiljavanje na seksualni odnos;
navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem;
– ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;
– vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

Članovima porodice smatraju se:

• supružnici ili bivši supružnici;

• deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo;

• lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu;

• vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri;

• lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Koje su mere zaštite od nasilja u porodici?

Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.

Mere zaštite od nasilja u porodici su:

– izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
– izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti
zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti
– zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;
– zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

Važno je napomenuti da mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana!

Vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenje slobode u vezi s krivičnim delom odnosno prekršajem uračunava se u vreme trajanja mere zaštite od nasilja u porodici.

Naravno, mera zaštite od nasilja u porodici može se produžavatisve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.
Isto tako, mera zaštite od nasilja u porodici može prestati i pre isteka vremena trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

PRAVO NA NAKNADU ŠTETE PROUZROKOVANE KRIVIČNIM DELOM OŠTEĆENI OSTVARUJE PODNOŠENJEM IMOVINSKOPRAVNOG ZAHTEVA U KRIVIČNOM POSTUPKU

Oštećeni naziv za žrtvu krivičnog dela, odnosno lice koje, usled izvršenog krivičnog dela, trpi materijalnui/ili nematerijalnu štetu: fizički bol (povrede), psihičke patnje, uništenje ili oštećenje imovine, umanjenje imovine ili sprečavanje njenog uvećanja, strah, grubi napad na svoja osnovna prava, kao i druga lica čija su neka lična ili imovinska prava krivičnim delom povređena ili ugrožena.

Oštećeni, može imati neposredna opažanja o izvršenom krivičnom delu, ako je učinjeno direktno nad njim ili je bio očevidac istog, i tada se u krivičnom postupku pojavljuje i kao svedok.

Oštećeni kao tužilac, koji preuzima krivično gonjenje od javnog tužioca, kada javni tužilac na suđenju odustane od daljeg gonjenja, o čemu se oštećeni obavezno obaveštava. Ovo praktično znači da ukoliko je u toku suđenje za npr. krivično delo teške telesne povrede, gde ste Vi oštećeni ili krađe Vašeg automobila, pa javni tužilac koji zastupa svoj optužni akt, tokom suđenja iz nekog razloga odluči da odustane od krivičnog gonjenja, odnosno da ne želi više da zastupa svoj optužni akt, Vi koji do tog momenta svakako u postupku učestvujete kao oštećeni, možete preuzeti ulogu javnog tužioca i nastaviti da umesto njega pred sudijom zastupate postojeći optužni akt. Dakle, odluka javnog tužioca da posle podnošenja optužnog akta protiv učinioca krivičnog dela, odustane od daljeg krivičnog gonjenja, ne uskraćuje Vam pravo da nastavite već započeti krivični postupak pred sudom, jer kao oštećeni, nakon što ste o tome pismeno obavešteni, možete nastaviti taj krivični postupak preuzimajući ulogu javnog tužioca.
Svojstvo oštećenog kao tužioca mogu steći i određena njemu bliska lica, ako oštećeni umre u toku roka za preuzimanje gonjenja ili tokom samog krivičnog postupka. Bračni drug, deca, roditelji, usvojenici, usvojioci, braća i sestre, mogu u roku od tri meseca od smrti oštećenog preuzeti gonjenje, odnosno dati izjavu da nastavljaju postupak. Dakle, ukoliko se desi da oštećeni premine, a javni tužilac je odlučio da odustane od krivičnog gonjenja, to ne znači da je učinilac krivičnog dela oslobođen, jer kako je prethodno navedeno, lica bliska oštećenom, mogu umesto oštećenog preuzeti krivično gonjenje od javnog tužioca.

Oštećeni kao privatni tužilac– je lice (fizičko ili pravno) koje je oštećeno krivičnim delom, i to samo kod grupe krivičnih dela, za koja je u Krivičnim zakoniku propisano da se gone isključivo po privatnoj tužbi. Broj ovih krivičnih dela nije veliki, to su uglavnom krivična dela protiv časti i ugleda, npr. krivično delo uvreda i krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika.
Oštećeni kao privatni tužilac je ovlašćen da podigne krivičnu tužbu protiv učinioca, samo onog krivičnog dela koje se prema krivičnom zakonu goni po privatnoj tužbi. Privatna tužba se može podneti u roku od tri meseca, od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i za učinioca.

Od oštećenog se ne očekuje da čita zakon i pravi razliku između krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti, odnosno od strane javnog tužioca i krivičnih dela koja se gone po privatnoj tužbi. Iz tog razloga, u praksi se često dešava da oštećeni iz neznanja pogrešno podnose krivičnu prijavu, umesto privatne tužbe ili obrnuto. Upravo zato zakonom je predviđeno da će se krivična prijava podneta u roku za privatnu tužbu smatrati kao blagovremena privatna tužba, ako se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi. Obrnuto, ako se utvrdi da je reč o krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti, pogrešno podneta privatna tužba tretiraće se kao krivična prijava oštećenog, koju sud, dostavlja nadležnom javnom tužiocu na dalje postupanje.

Najbitnije je da ne propustite rok od tri meseca, od dana kada ste kao oštećeni saznali za krivično delo i učinioca. Time stičete određena prava i obaveze, o kojima će Vas, u zavisnosti od faze postupka, upoznati ili javni tužilac ili sudija.

Kako ostvariti svoje pravo na naknadu štete prouzrokovane krivičnim delom?

Usled izvršenog krivičnog dela, mogu da Vam budu prouzrokovane dve vrste štete:

Materijalna – umanjenje imovine (šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist, ili dobit)

Nematerijalna – nanošenje fizičkog ili psihičkog bola ili straha.

Pravo na naknadu štete ostvarićete:

Podnošenjem imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku! 
On može da se odnosi: na naknadu štete, na povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla, a može se odrediti i privremena mera kako bi se vaš imovinsko pravni zahtev obezbedio.Za to se podnosi predlog tužilaštvu ili sudu pred kojim se vodi postupak, najkasnije do završetka suđenja (glavnog pretresa).

O Vašem zahtevu rešavaće se u krivičnom postupku, samo ako se time postupak ne odugovlači.

 U protivnom, sud će Vas uputiti na parnični postupak, što je daleko češća situacija u praksi!

Parnični postupak se pokreće:

Tužbom za naknadu štete nastale krivičnim delom! 

Dosuđeni iznos na ime naknade štete tuženi- koji je u krivičnom postupku bio okrivljeni, dužan je da Vam plati!

Međutim, parnica je obično duga i neizvesna!

Ukoliko sud utvrdi da ste, kao oštećeni posebno osetljivi, s obzirom na različite faktore, (uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu ili posledice krivičnog dela, itd.), može primeniti različita posebna pravila za Vaše saslušanje. Možete biti saslušani u svom stanu ili na drugom mestu. Biće Vam postavljen punomoćnik, pitanja će Vam se postavljati samo posredno, možete da budete saslušani uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica, kao i putem tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka. Suočavanje sa okrivljenim neće biti dozvoljeno, osim ako to sam okrivljeni zahteva, a organ postupka to dozvoli.

Status zaštićenog svedoka možete da dobijete ako postoje okolnosti koje ukazuju da može da nastupi opasnost po život, zdravlje, slobodu ili imovinu većeg obima, bilo Vas bilo Vama bliskih lica, ukoliko budete saslušani i dajete odgovore na pojedina pitanja. U tom slučaju, primenjuju se posebna pravila saslušanja, tako da se tokom postupka ne otkrije Vaš identitet, odnosno identitet Vama bliskih lica.

Kao oštećeni u krivičnom postupku imate pravo da:

• podnesete predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva (naknade štete).
• ukažete na činjenice i da predlažete dokaze koji su od važnosti za predmet-angažujete punomoćnika iz reda advokata.-
• razmatrate spise i razgledate predmete koji služe kao dokaz.-
• budete obavešteni o odbacivanju krivične prijave ili o odustanku javnog tužioca od krivičnog gonjenja.-
• podnesete prigovor protiv odluke javnog tužioca da ne preduzme ili da odustane od krivičnog gonjenja.-
• budete poučeni o mogućnosti da preuzme krivično gonjenje i zastupate optužbu.-
• prisustvujete pripremnom ročištu.-
• prisustvujete glavnom pretresu (suđenju) i učestvujete u izvođenju dokaza.-
• podnesete žalbu protiv odluke o troškovima krivičnog postupka i dosuđenom imovinskopravnom zahtevu (naknadi štete).
• budete obavešteni o ishodu postupka i da Vam se dostavi pravnosnažna presuda.

• 

Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor, cl. 32 Zakon o obligacionim odnosima.

Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora ostavile neke sporedne tačke za kasnije ugovor se smatra zaključenim, a sporedne tačke, ako sami ugovarači ne postignu saglasnost o njima, urediće sud vodeći računa o prethodnim pregovorima, utvrđenoj praksi između ugovarača i običajima.

Opšta ponuda

Opšta ponuda jeste predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica, koji sadrži bitne sastojke ugovora čijem je zaključenju namenjen, važi kao ponuda, ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja.

Izlaganje robe

Izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda, ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja.

Slanje kataloga i oglasa

Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obaveštenja, kao i oglasi učinjeni putem štampe, letaka, radija, televizije ili na koji drugi način, ne predstavljaju ponudu za zaključenje ugovora, nego samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima. Ali će pošiljalac takvih poziva, ipak, odgovarati za štetu, koju bi pretrpeo ponudilac, ako bez osnovanog razloga nije prihvatio njegovu ponudu.

Dejstvo ponude

Ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da održi ponudu isključio, ili ako to isključenje proizlazi iz okolnosti posla.

Ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom.

Do kada ponuda obavezuje?

Ponuda u kojoj je određen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka tog roka.

Ako je ponudilac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatraće se da je taj rok počeo teći od datuma označenog u pismu, odnosno od dana kad je telegram predat pošti.

U slučaju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude teče od dana kad je pismo predato pošti.

Ponuda učinjena odsutnom licu, u kojoj nije određen rok za prihvatanje, vezuje ponudioca za vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuđenome, da je ovaj razmotri, o njoj odluči i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu.

Forma ponude

Ponuda ugovora za čije zaključenje zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je učinjena u toj formi.

Isto važi i za prihvatanje ponude.

Prihvatanje ponude

Ponuda je prihvaćena kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.

Ponuda je prihvaćena i kad ponuđeni pošalje stvar ili plati cenu, kao i kad učini neku drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrđene između zainteresovanih strana ili običaja, može smatrati kao izjava o prihvatanju.

Prihvatanje se može opozvati ako ponudilac primi izjavu o opozivanju pre izjave o prihvatanju ili istovremeno sa njom.

Prihvatanje neposredne ponude

Ponuda učinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvaćena bez odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuđenom pripada izvestan rok za razmišljanje.

Ponuda učinjena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-vezom smatra se kao ponuda prisutnom licu.

Prihvatanje ponude s predlogom da se izmeni

Ako ponuđeni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloži da se ona u nečemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbioi da je sa svoje strane učinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.

Ćutanje ponuđenog

Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude.

Nema dejstva odredba u ponudi da će se ćutanje ponuđenog ili neko drugo njegovo propuštanje (na primer, ako ne odbije ponudu u određenom roku, ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u određenom roku i sl.) smatrati kao prihvatanje.

Ali, kad ponuđeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu određene robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio.

Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge za obavljanje određenih poslova, kao i lice u čiju poslovnu delatnost spada vršenje takvih naloga, dužno je da izvrši dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo.

Zadocnelo prihvatanje i zadocnelo dostavljanje izjave o prihvatanju

Prihvatanje ponude izvršeno sa zadocnjenjem smatra se kao nova ponuda od strane ponuđenog.

Ali, ako je izjava o prihvatanju koja je učinjena blagovremeno, stigla ponudiocu posle isteka roka za prihvatanje, a ponudilac je znao ili je mogao znati da je izjava otposlata blagovremeno, ugovor je zaključen.

Ipak, ugovor u takvom slučaju nije zaključen ako ponudilac odmah, a najkasnije prvog idućeg radnog dana po prijemu izjave, ili i pre prijema izjave, a po isteku roka za prihvatanje ponude, izvesti ponuđenoga da se zbog zakašnjenja ne smatra vezan svojom ponudom.

Smrt ili nesposobnost jedne strane

Ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog prihvatanja, izuzev ako suprotno proizlazi iz namere strana, običaja ili prirode posla.

• 

Otkaz ugovora o radu

Zakon o radu detaljno propisuje koji otkazni razlozi se moraju ispoštovati, kao i da je poslodavac u obavezi da ispoštuje određenu proceduru. Ukoliko se poslodavac ipak ogluši o obavezujuća zakonska pravila koja su vezana za otkaz ugovora o radu, tada je reč o nezakonitom otkazu.

Pravo na otkaz ugovora o radu ima kako poslodavac, tako i zaposleni.

Kada otkaz daje zaposleni, on je obavezan da poslodavcu dostavi isti u pisanom obliku i u otkaznom roku od najmanje 15 dana pre, od dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa, sa tim što se opštim aktom ili ugovorom o radu može definisati i duži otkazni rok, ali on ne može biti duži od 30 dana.
Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca dopušten je kada postoje opravdani razlozi koji su u vezi sa radnom sposobnošću zaposlenog ili u vezi sa ponašanjem zaposlenog.

Zakonodavac propisuje sledeće otkazne razloge:

– ne ostvarivanje rezultata rada ili odsustvo potrebnog znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima zaposleni radi
– pravnosnažnu osudu za krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
– slučaj da se zaposleni ne vrati na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa (radni odnos miruje u slučaju odlaska zaposlenog na odsluženje tj. dosluženje vojnog roka, upućivanja na rad u inostranstvo zaposlenog od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva, slučaj privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca kada zakon to dozvoljava, zatim u slučaju izbora ili imenovanja zaposlenog na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca, kao i izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci) ili da se ne vrati na rad nakon isteka neplaćenog odsustva kada jedan od roditelja ili usvojilac, hranitelj i staratelj odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života;
– u slučaju da zaposleni nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze;
– u slučaju zloupotrebe položaja ili prekoračenja ovlašćenja od strane zaposlenog
– u slučaju necelishodnog i neodgovornog korišćenja sredstava rada;
– u slučaju korišćenja ili nenamenskog korišćenja obezbeđenih sredstva ili opreme za ličnu zaštitu na radu;
– u slučaju da zaposleni učini drugu povredu radne obaveze što mora prethodno biti utvrđeno opštim aktom, odnosno ugovorom o radu;
-u slučaju da zaposleni neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca;
– u slučaju ne dostavljanja potvrde o privremenoj sprečenosti za rad, odnosno ne dostavljanja potvrde lekara koja bi sadržala i vreme očekivane sprečenosti za rad, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad ili u slučaju teže bolesti u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih je zaposleni bio onemogućen da dostavi potvrdu;
– u slučaju zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
– u slučaju dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava dok traje radno vreme, što je imalo ili moglo da ima uticaj na obavljanje posla;
– u slučaju davanja netačnih podataka koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;
– u slučaju odbijanja zaposlenog koji radi na poslovima sa povećanim rizikom da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;
– u slučaju ne poštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca, a posebno nepoštovanjem radne discipline će se smatrati ukoliko zaposleni odbije da se podvrgne odgovarajućoj analizi u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi o trošku poslodavca radi utvrđivanja da li postoje zloupotrebe u vezi sa pravom na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad ili zloupotebe sa alkoholom, drogama i drugim psihoaktivnim supstnacama;
– u slučaju da usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena nema više potrebe za obavljanjem određenog posla ili kada dođe do smanjenja obima posla;
– u slučaju da zaposleni odbije da zaključi aneks ugovora, u skladu sa odredbama Zakona o radu.

Poslodavac je dužan da zaposlenom uputi upozorenje pred otkaz.

Kao što smo ranije napomenuli, postoji procedura koju poslodavac mora da ispoštuje. Dakle, poslodavac mora zaposlenom da dostavi pisano upozorenje o otkazu u kojem mora navesti tačne razloge, kao i dokaze zbog kojih namerava da zaposlenom otkaže ugovor o radu. Zaposlenom po zakonu ostaje rok od 8 dana da se izjasni pisanim putem na dato upozorenje.

Obaveze poslodavca

Poslodavac je ovlašćen da zaposlenom otkaže ugovor o radu ukoliko je zaposlenom dao u pisanom obliku obaveštenje o nedostacima ili propustima u radu zaposlenog, ali i o smernicama i uputstvima kako da zaposleni poboljša rad, a zaposleni se ogluši o ovo obaveštenje.
Ukoliko poslodavac otkaže ugovor o radu zaposlenom zbog smanjenja obima posla ili ako je usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem određenog posla ili je došlo do smanjenja obima posla, u tom slucaju poslodavac ne sme da na pomenuto radno mesto zaposli drugo lice u roku od 3 meseca od dana prestanka radnog odnosa. Međutim, ako se pre isteka navedena 3 meseca stvori potreba za zaposlenjem na istom radnom mestu, tada prednost pri zapošljavanju ima zaposleni koji je ranije radio na tom radom mestu.

Zakonodavac ne smatra da postoji opravdan razlog za otkaz ugovora o radu u slučaju privremene sprečenosti za rad usled bolesti, povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, kao i kada zaposleni koristi porodiljsko odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, kada je zaposleni obavezan da odsluži vojni rok, niti članstvo zaposlenog u nekoj političkoj organizaciji, sindikatu. Vazno je napomenuti da otkazni razlog nikada ne sme biti pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog, kao ni slučaj kada zaposleni predstavlja sindikat zaposlenih, ali i da se zaposleni obraća sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa.
Ugovor o radu otkazuje se u formi rešenja, u pisanom obliku i obavezno mora da sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Rešenje treba da se dostavi zaposlenom lično, ili u prostorijama poslodavca ili na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Nemogućnost da zaposlenom dostavi rešenje, poslodavca obavezuje da o tome sačini pismenu belešku, a samo rešenje se ima objaviti na oglasnoj tabli poslodavca, u kom slucaju se protekom roka od osam dana od dana objavljivanja smatra da je isto dostavljeno zaposlenom.

Ukoliko imate nedoumice u vezi sa Vasim otkazom ugovora o radu, možete pozvati Advokatsku kancelariju Čamagic M. Kristina i posavetovati se sa nama.

Bez obzira na prestanak radnog odnosa, poslodavac ima obavezu da zaposlenom isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa. Poslodavac je u obavezi da izvrši isplatu dugovanog najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je prestao radni odnos.
Zakon o radu prepoznaje i određenu kategoriju zaposlenih kojima se ne sme dati otkaz ugovora o radu, kada je u pitanju radni odnos zasnovan na određeno vreme, pa tako za vreme trudnoće, odnosno za vreme porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta ili posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom otkazati ugovor o radu. Ukoliko se dogodi da rok za koji je zaposleni zasnovao radni odnos na određeno vreme pada u gore navedenim slučajevima, onda se vreme zaposlenja produžava do isteka korišćenja zakonom ustanovljenog prava na odsustvo. Takođe, ako je poslodavac znao za navedene okolnosti, pa je zaposlenom dao otkaz ili je zaposleni sam obavestio poslodavca u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa o postojanju gore navedenih okolnosti ( uz potvrdu lekara ili drugog nadležnog organa ), rešenje o otkazu ugovora o radu će biti ništavo.

Aneks ugovora o radu

Kroz praksu neretko imamo situaciju, da kada sud utvrdi da postoji nezakonit otkaz ugovora o radu i kada sud poslodavcu naloži da zaposlenog vrati na radno mesto na kojem je radio pre nezakonitog otkaza, poslodavci insistiraju takvom zaposlenom da potpiše aneks ugovora o radu kojim se izvršava premeštaj zaposlenog na druge poslove kod poslodavca, navodno u skladu sa potrebama procesa rada. Međutim, u stvarnosti, u većini slucajeva, nema realne potrebe za premeštajem na drugo radno mesto, već taj aneks predstavlja samo formalnost kojim poslodavac teži da izbegne da zaposlenog vrati na prvobitno radno mesto. U tom slučaju, zaposleni može da se obrati inspekciji rada, ali i da pokrene novi sudski spor. Sudska praksa stoji na stanovištu da su takvi aneksi ništavi i da predstavljaju samo način da poslodavac izbegne obavezu iz pravnosnažne presude kojom je dužan da zaposlenog vrati na staro radno mesto.

Prava zaposlenog

Ukoliko zaposleni smatra da je otpušten na nezakonit način, podnosi tužbu poslodavcu u kojoj može postaviti različite zahteve poput vraćanja na rad i naknade štete ili samo naknade štete ( materijalne i nematerijalne ), a sud, u skladu sa zakonom, donosi odluku.
Pa tako, ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom dat nezakonit otkaz ugovora o radu, na zahtev zaposlenog, sud donosi odluku da se zaposleni vrati na rad, zatim da mu se isplati naknada nastale štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio. Naknada štete se određuje u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, ali u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, niti regres za korišćenje godišnjeg odmora, kao ni bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. Naknada štete se isplaćuje zaposlenom kao izgubljena zarada, koja se, kao što je objašnjeno, umanjuje za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade. Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za vreme u kojem zaposleni nije radio obračunava se i potom plaća na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade. Međutim, ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposleni nezakonito otpušten, a zaposleni od suda ne zahteva da se vrati na rad, onda će sud na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, a sve to u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, uzimajuči u obzir godine života zaposlenog, kao i broj izdržavanih članova porodice. Ipak, ako u toku postupka u kojem je utvrđeno da je dat nezakonit otkaz ugovora o radu, poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano pokazuju da nastavak radnog odnos nije moguć, sud će, uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja, kao i interese strana u postupku, odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete. U ovom poslednjem slučaju naknada štete iznosi dvostruki iznos od visine naknade štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.

Ukoliko sud u toku postupka utvrdi da je ipak postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac prekršio odredbe zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, onda će sud odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad i naknadiće zaposlenom štetu, pa će na ime naknade štete dosuditi zaposlenom iznos do šest zarada. Za osnovicu se uzima zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi onom mesecu u kojem mu je prestao radni odnos.

Ako je zaposleni ostvarivao prihode po osnovu rada po prestanku radnog odnosa ( zaposlio se u međuvremenu ), onda mu se svaka, od gore opisanih naknada, umanjuje za iznos tih primljenih prihoda.

Oportunitet ili odlaganje krivičnog gonjenja, znači da će tužilaštvo odbaciti krivičnu prijavu protiv osumnjičenog, ukoliko on prethodno ispuni neku obavezu koju je preuzeo, a u dogovoru sa tužilaštvom.

Kada se može primeniti oportunitet?

Prema najšire prihvaćenoj praksi institut oportuniteta moguće je primeniti do određivanja glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku. Nakon ovog trenutka, nije više moguće primeniti institut odloženog krivičnog gonjenja, tj. oportuniteta.

Javni tužilac u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li su ispunjeni zakonski uslovi, kao i da li postoji celishodnost odlaganja krivičnog gonjenja. Tom prilikom, javni tužilac posebno vodi računa o ranijoj osuđivanosti okrivljenog, postojanje ranijih prekršajnih kazni, te okolnosti pod kojima je učinjeno krivično delo čije se odlaganje traži. S tim u vezi, ukoliko okrivljeni ispunjava zakonske uslove neophodne za odlaganje, javni tužilac će odrediti koje Zakonom propisane obaveze mora prihvatiti kako bi se sprovelo odlaganje krivičnog gonjenja.

Jos jedan od uslova za primenu odlaganja krivičnog gonjenja, jeste taj da se osumnjičenom stavlja na teret izvršenje krivičnog dela za koje je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do 5 godina. Dakle, oportunitet nije moguće primeniti kada je reč o težim krivičnim delima.

Primena oportuniteta ne zahteva saglasnost oštećenog, stoga, ukoliko se tužilaštvo i osumnjičeni saglase o primeni odlaganja krivičnog gonjenja, pa osumnjičeni ispuni obavezu, tužilaštvo će odbaciti krivičnu prijavu i protiv tog rešenja o odbačaju, oštećeni nema pravo prigovora, koje inače ima u slučajevima kada tužilac odbaci krivičnu prijavu.
Procedura primene oportuniteta

Inicijativa za primenu instututa oportuniteta može doći od tužilaštva, ali i od osumnjičenog, odnosno njegovog branioca. Uloga branioca u dogovorima sa tužilaštvom jeste, pre svega, da ubedi tužioca u opravdanost primene odlaganja krivičnog gonjenja, ukoliko on inicijalno nije tako mislio, a potom i da izbori što bolje uslove za svog klijenta, sto podrazumeva određivanje obaveze koja najviše odgovara ličnosti osumnjičenog, kao i iznos novčane donacije, broj sati društveno – korisnog rada i sl., u zavisnosti od toga u čemu se sastoji obaveza.

Obaveza čije ispunjenje na sebe preuzima osumnjičeni najčešće se sastoji u uplati određenog novčanog iznosa u humanitarne i druge javne svrhe, a Zakonik predviđa da se ona može sastojati i u otklanjanju štetnih posledica nastalih izvršenjem krivičnog dela ili naknadi pričinjene štete, obavljanju društveno – korisnog ili humanitarnog rada, plaćanju dospelih obaveza izdržavanja, podvrgavanje odvikavanju od alkohola ili opojnih droga, podvrgavanje tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja, poštovanje ograničenja iz neke sudske presude ili ispunjenje obaveze iz presude. Tužilac će odrediti i rok za ispunjenje obaveze, s tim da taj rok ne može biti duži od godinu dana.

Ukoliko osumnjičeni u ostavljenom roku ispuni obavezu, tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu. Ako obaveza ne bude ispunjena tužilaštvo će nastaviti krivični postupak protiv osumnjičenog.

Važno je napomenuti da Institut odlaganja krivičnog gonjenja ne treba mešati sa institutom Sporazuma o priznanju krivice.

advokatubeogradu.rs

Zakon o obligacionim odnosima ima najveći značaj kada je reč o pravnoj materiji ugovornog prava.

Ugovor predstavlja najvažniji izvor obligacija, čini ga saglasnost volja najmanje dve strane ugovornice koja proizvodi pravna dejstva. Smatra se da je ugovor zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora, a koji se razlikuju od ugovora do ugovora – npr. kod ugovora o prodaju to su: stvar i cena, kod ugovora o zakupu: stvar i zakupnina.
Faza pregovora prethodi svakom zaključenju ugovora, stoga je najbolje da se već tada obratite za pravnu pomoć našoj advokatskoj kancelariji Čamagic M. Kristina kako bismo Vam ukazali na sve potencijalne rizike Vašeg budućeg pravnog posla. Ovo je naročito važno kada vodite pregovore radi zaključenja ugovora o kupovini nekretnine. Naime, kupovina nekretnine zahteva sveobuhvatnu proveru pravne dokumentacije koja se odnosi na predmetnu nekretninu. Tom prilikom neophodno je utvrditi da li je nekretnina uknjižena na potencijalnog prodavca u nadležnom Katastru nepokretnosti, kao I da li na istoj postoji neki teret (hipoteka, službenost i sl.) koji ograničavaju prava novog kupca.
Sto se tiče same forme zaključenja ugovora, važi princip konsensualizma, što znači da se ugovor može zaključiti već usmenom saglasnošću ugovornih strana u pogledu njegovih bitnih elemenata. Međutim, od ovog pravila postoji veliki broj izuzetaka, tako da se oni najvažniji ugovori ipak moraju zaključivati u pisanoj formi, a često je neophodno i da budu overeni ( solemnizovani ) od strane javnog beležnika. Ovo se naročito odnosi na ugovor o prodaji nekretnine koji se zaključuje u pisanoj formi i solemnizuje kod nadležnog javnog beležnika. Naša advokatska kancelarija svojim klijentima pruža kontinuiranu i kompletnu pravnu pomoć, koja se sastoji od prikupljanja dokumentacije, sačinjavanja nacrta ugovora, po potrebi i predugovora, do konacne realizacije pravnog posla.
U ugovornom pravu važi princip da je ugovor zakon za stranke, što znači da su strane ugovornice dužne da ispune sve obaveze na koje su se obavezale prilikom zaključenja ugovora. Međutim, postoje i takvi ugovori koji su u toj meri nezakoniti da im pravni poredak ne može pružiti zaštitu. Naime, reč je o ništavim i rušljivim ugovorima.
Ništavi ugovori su oni ugovori koji su protivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima.
Kada je reč o rušljivim ugovorima podrazumevamo da su to ugovori koji su zaključeni od strane lica ograničene ugovorne sposobnosti ( maloletna lica), ugovori zaključeni pod uticajem mana volje (zablude, prevare i pretnje), kao i ugovori kod kojih se javlja prekomerno oštećenje jedne od strana ugovornica.

Advokatska kancelarija Čamagic M. Kristina pruža širok spektar pravnih usluga u ovoj oblasti:

• Ugovor o poklonu

• Ugovor o zakupu

• Ugovor o zajmu

• Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti

• Ugovor o delu

• Ugovor o doživotnom izdržavanju

• Ugovor o posredovanju

Šta je privatna tužba?

Privatna tužba regulisana je čl. 65 Zakonika o krivičnom postupku. Tužba se podnosi nadležnom sudu i predstavlja inicijalni akt kojim oštećeni (sada kao privatni tužilac) pokreće krivični postupak protiv okrivljenog za krivična dela za koja Krivični zakonik propisuje da se gone po privatnoj tužbi.

Šta privatna tužba treba da sadrži?

Privatna tužba odgovara optužnom aktu koji podiže javni tužilac. Dakle, ona mora sadržati strogo propisane elemente i pravilnu pravnu kvalifikaciju dela kojim se tereti okrivljeni.
Neki od obaveznih elemenata su pravna kvalifikacija krivičnog dela, bitna obeležja bića krivičnog dela koja se stiču u radnjama okrivljenog, lični podaci okrivljenog i pravilno postavljeni tužbeni zahtev.
Rok za podnošenje privatne tužbe jeste tri meseca od saznanja za učinjeno delo i osumnjičenog.
Posebno naglašavamo da je ovaj rok prekluzivan, odnosno da se propuštanjem roka gubi pravo na podnošenje privatne tužbe. Oštećenom, u slučaju propuštanja navedenog roka, preostaje mogućnost pokretanja parničnog postupka radi eventualne naknade štete.
Ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za krivično gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, prijava, odnosno predlog, smatraće se blagovremenom privatnom tužbom ako su podneti u roku predviđenom za privatnu tužbu.

Advokatska kancelarija Čamagić M. Kristina će Vam pružiti brz, kvalitetan i profesionalan rad u rešavanju pravnih problema iz oblasti krivičnog prava.